Guste šume Centralne i Južne Amerike prepune su interesantnih životinja koje privlače pažnju svojim jarkim bojama. Među njima je i tajanstvena ptičica neobičnog imena i još čudnijeg izgleda – tukan.
Ovog bučnog krilatog brbljivca zovu i banana s krilima, jer ima ogroman debeli kljun na kojem dominira žuta boja. Tukan je dugačak oko pola metra, a samo njegov kljun ima dvadesetak centimetara. Upravo zahvaljujući toj „banani“ na svojoj glavi, dobio je i ime, koje predstavlja onomatopeju zvuka koji proizvodi kljucajući i klepećući kljunom.
Začudo, naučnici još nisu odgonetnuli zašto tukan ima toliki kljun. Za samoodbranu mu nije koristan, pošto svoje neprijatelje – jaguara i čoveka – njime ne može da uplaši. Nije mu potreban ni zbog načina ishrane, jer bi voće, bobice, koštunjave plodove i sitne insekte kojima se hrani lako pojeo i da ima mnogo manji kljun. Jarko obojeni kljun nije ni oružje za zavođenje, jer i mužjak i ženka poseduju ovaj ogromni ukras.
Bez obzira na to što je veliki, tukanov kljun je veoma lagan. Sastoji se uglavnom od keratina, rožnate mase od koje su načinjeni i ljudski nokti i kosa. Ova ptica je dalji rođak detlića. Isto kao i detlić, spava u rupi u stablu. Da bi uspeo da se uvuče u majušnu kuću u kojoj će provesti noć, tukan se pretvara u pernatu loptu. Savije se, kljun nasloni na leđa, a rep na grudi, dok krila svije oko tela.
Tukan je jedna od najglasnijih ptica u prašumi. Njegov prodorni glas razleže se na kilometar unaokolo. Voli društvo. Na maloj površini obično živi više parova. Prilikom udvaranja mužjak i ženka bacaju bobice jedno drugom, koristeći se kljunom.
Dosad je poznato četrdesetak vrsta tukana. Razlikuju se po boji perja i kljuna. Perje im može biti potpuno crno, plavo ili prošarano jarkim bojama, a kljun je najčešće žut, ali na njemu može biti i svih duginih boja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com