Zubi su negovani i pre više hiljada godina. Higijena zuba i desni uključuje i korišćenje zubnog konca.
U moderno doba gotovo svaki stomatolog uvrstiće u osnovnu brigu o zubima i korišćenje zubnog konca. Tržišta širom sveta gotovo su preplavljena najrazličitijim varijantama ovog proizvoda, koji se danas prave na istoj osnovi, a razlikuju se po dodacima koje sadrže u sebi, poput voska ili mentola.
Konac za zube, međutim, jeste pronalazak star gotovo koliko i samo čovečanstvo. Neki istorijski podaci govore da su ljudi u praistoriji koristili končane niti pronađene u prirodi, najčešće razne travke, za čišćenje i održavanje zuba. Prilikom arheoloških iskopavanja na raznim lokalitetima pronađeni su ostaci praistorijskog konca za zube u ustima naših davnih predaka.
Ideju staru nekoliko hiljada godina iskoristio je u prvim decenijama 19. veka zubar Levi Spir Parmli iz američkog gradića Nju Orleans. On se smatra pronalazačem prvog zubnog konca u novijoj istoriji. Parmli je, izučavajući davnu prošlost i načine čišćenja zuba u staro doba, došao na ideju da iskoristi komad svilenog konca za održavanje higijene usta. Doduše, njegov pronalazak bio je prilično debeo i teško se provlačio između zuba, pa nije stekao veliku popularnost.
Do masovne proizvodnje zubnog konca protekle su decenije, a prvi ovakav proizvod, koji je izašao iz fabričkih pogona kompanije „Kodman i Šaftleft“ iz Masačusetsa, pojavio se na tržištu 1882. godine. Ovaj konac bio je znatno tanji od svog prethodnika, nije bio premazan voskom i više se koristio.
„Džonson i Džonson“, kompanija iz Nju Džersija, prva je prijavila konac za zube kao svoj patent 1898. godine. Pronalazak stručnjaka iz ove kompanije takođe je bio od svile, ali je imao neke nove sastojke, koji su mu davali veću izdržljivost.
Doktor Čarls C. Bes iz Amerike izumeo je tokom Drugog svetskog rata konac za zube od najlona i od tada ovaj materijal počinje da potiskuje svilu. Njegov pronalazak doživeo je veliki uspeh.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com