Devetnaestog julaย 1427. godine umro je srpski vladar i pisac despot Stefan Lazareviฤ, knez od 1389. do 1402, potom despot, sin kneza Lazara Hrebeljanoviฤa.
U prvo vreme vladao je oฤevim zemljama uz pomoฤ majke, kneginje Milice, i do 1402. priznavao je vlast Otomanskog carstva i sultana Bajazita na ฤijoj se strani borio u bitkama na Rovinama 1395, kod Nikopolja 1396. i kod Angore 1402. Sultan mu je poklonio oblast Vuka Brankoviฤa s Priลกtinom i Peฤi.
Posle poraza Bajazita kod Angore od mongolskog vladara Tamerlana, osamostalio se i pribliลพio Ugarskoj, od koje je 1403. dobio Maฤvu i Beograd koji je proglasio prestonicom, a 1421. nasledio je Zetu.
Ojaฤao je centralnu vlast i suzbio separatizam vlastele, reformisao vojsku i preuredio upravu.
Srbija je pod njim doลพivela ekonomski i kulturni procvat. Podigao je manastir Manasiju, podsticao prepise i prevode knjiga, a i sam se bavio knjiลพevnoลกฤu – napisao je poslanicu „Slovo ljubve“.
Ko je u stvari bio despot Stefan?
Stefan Lazareviฤ je roฤen, najverovatnije, 1377. godine u Kruลกevcu, prestonici svog oca, kneza Lazara. Posle Kosovske bitke 15. juna 1389. godine, u kojoj je poginuo njegov otac, Stefan je postao novi knez, u ฤije ime ฤe do njegovog punoletstva vladati njegova majka, kneginja Milica.
Doลกao je na vlast u specifiฤnom trenutku, po drลพavu Lazareviฤa, koja se naลกla u okruลพenju moฤnih suseda. Sa jedne strane bio je Bajazit, koji se posle Kosovske bitke povukao da bi uฤvrstio svoju vlast meฤu Osmanlijama, dok se u neposrednom susedstvu nalazio Vuk Brankoviฤ, muลพ Stefanove sestre Mare, koji posle bitke postao najmoฤniji srpski velikaลก.
Zapadni sused Lazareviฤa bio je kralj Tvrtko I koji se smatrao legitimnim naslednikom Nemanjiฤa i Kosovsku bitku je prikazivao kao sopstvenu pobedu nad Osmanlijama, dok su se na severu njihovi posedi graniฤili sa Maฤarskom, kralja ลฝigmunda.
Stefan Lazareviฤ poznat i kao Stevan Visoki je vaลพio za jednog od najboljih vitezova i vojskovoฤa svoga doba, a njegova knjiลพevna dela ga ฤine jednim od najveฤih srpskih knjiลพevnika u srednjem veku.
Nakon oฤeve pogibije u Kosovskom boju 1389. godine, kao maloletan je doลกao na vlast i uz pomoฤ majke Milice Hrebeljanoviฤ je vladao do svog punoletstva 1393. godine.
Kao otomanski vazal, predvodio je srpske pomoฤne odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore. Posle bitke kod Angore je od Vizantinaca u Carigradu dobio titulu despota (1402), a krajem 1403. ili poฤetkom 1404. godine, stupio je u vazalne odnose i sa maฤarskim kraljem ลฝigmundom od koga je dobio Maฤvu, Beograd (u koji 1405. godine smestio svoju prestonicu), Golubac i druge posede, a kasnije (1411) i Srebrenicu.
Posle velikog poraza kod Angore, otpoฤeo je graฤanski rat u Otomanskoj imperiji, ali i sukobi meฤu srpskom vlastelom, prvo izmeฤu Lazareviฤa i Brankoviฤa, a potom i izmeฤu samog Stefana i njegovog mlaฤeg brata Vuka. Sukobi u Srbiji su se okonฤali 1412. godine izmirenjem Stefana i njegovog sestriฤa ฤurฤa, dok je kao pobednik iz borbi meฤu Osmanlijama izaลกao 1413. godine Mehmed I, zahvaljujuฤi srpskoj pomoฤi, nakon ฤega je, za Srbiju, usledio period mira. Posle smrti svog sestriฤa Balลกe III Balลกiฤa, nasledio je Zetu, oko ฤijih primorskih gradova je vodio rat protiv Mleฤana. Poลกto nije imao dece, Stefan je na saboru u Srebrenici 1426. godine imenovao svog sestriฤa ฤurฤa za naslednika.
Na unutraลกnjem planu, on je slomio otpor vlastele, a periode mira je iskoristio za snaลพenje Srbije u politiฤkom, ekonomskom, kulturnom i vojnom pogledu. On je 29. januara 1412. godine objavio โZakonik o rudnicimaโ, sa posebnim delom kojim se ureฤuje ลพivot u, tada najveฤem rudniku na Balkanu, Novom Brdu.ย
Time je dodatno pojaฤao razvoj rudarstva, koje je bilo glavna privredna grana tadaลกnje Srbije, tako da je krajem njegove vladavine Srbija bila jedan od najveฤih proizvoฤaฤa srebra u Evropi.ย
Na polju arhitekture, nastavlja se razvoj Moravskog stila, koji je zapoฤeo u doba njegovog oca gradnjom Ravanice i Lazarice.
Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pruลพajuฤi podrลกku i utoฤiลกte kako uฤenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije.ย
Pored toga, on je i sam bio pisac, a njegovo najznaฤajnije delo je โSlovo ljubveโ koje se odlikuje renesansnim crtama. Pored knjiลพevnog stvaralaลกtva samog despota, u ovom periodu se, izmeฤu ostalih, javljaju Konstantin Filosof i Grigorije Camblak, a razvija se i bogata prepisivaฤka delatnost (takozvana Resavska prepisivaฤka ลกkola).
Doba Stefanove vladavine donosi preporod u srpskoj knjiลพevnosti, u kome je on uฤestvovao i kao pisac, a ne samo kao mecena. Njegovo delovanje vidljivo je kroz povelje i prevodilaฤki rad, a pisao je i samostalne tekstove.
Njegovo najpoznatije delo, โSlovo ljubveโ, pesniฤka je poslanica upuฤena, najverovatnije, njegovom bratu Vuku, 1404. ili 1409. godine. Za nju istoriฤar knjiลพevnosti Jovan Deretiฤ navodi da je jedan od najlepลกih kraฤih knjiลพevnih sastava u naลกoj (srpskoj) literaturi srednjeg veka, dok akademik Dimitrije Bogdanoviฤ navodi da u opisu prirode koji se javlja u delu, kao da se sluti renesansa. ย „Slovo ljubve“ odnosno „Reฤ o ljubavi“ se sastoji iz deset delova (strofa), ฤija poฤetna slova daju njegov naziv tzv. akrostih. Osnovna crta stila pisanja je nedoreฤenost, za koju akademik Miodrag Pavloviฤ navodi da daje potrebnu eleganciju pesniฤkom tekstu i obezbeฤuje tajnovitost tananim oseฤanjima.
Pored โSlova ljubveโ, smatra se da je Stefan tvorac โNatpisa na kosovskom mermernom stubuโ, svojevrsnog epitafa koji je poฤetkom XV veka uklesan kao spomen obeleลพje, na mestu Kosovskog boja. Delo poznato kao โNadgrobno ridanje nad knezom Lazaromโ, od koga je saฤuvano samo nekoliko uvodnih stihova, pojedini nauฤnici pripisuju Stefanu, ali su miลกljenja o tome i dalje podeljena.
U poveljama koje je izdao, Stefan je unosio tzv. vladarske ispovesti, koje su postojale u doba Nemanjiฤa, ali i njegovog oca. Ovi delovi su pisani probranim, retoriฤki ukraลกenim izrazom i bliski su poveljama Stefana Nemanje, a po izraลพenom liฤnom peฤatu koji je u njima prisutan, najbliลพe su poveljama Duลกana Silnog. Pored njegovih povelja, u ovaj segment Stefanovog knjiลพevnog stvaralaลกtva spada i njegov uvod u โZakonik o rudnicimaโ, koji je zapravo saลพeta vladarska autobiografija, kakva se sreฤe u Hilandarskoj povelji i Duลกanovom Zakoniku.
Istorijski izvori navode da se Stefan bavio i prevoฤenjem, a poznato je da je pored ฤitanja i pisanja na staroslovenskom (tj. srpske redakcije staroslovenskog jezika), prevodio sa grฤkog i latinskog jezika. Jedan od njegovih prevoda verovatno je vizantijski spis iz XII veka โO vremenima buduฤimโ, koji je preveden izmeฤu 1400. i 1407. godine.
Stefana Lazareviฤa je kanonizovala Srpska pravoslavna crkva, kao Svetog Stefana despota Srpskog, na petstogodiลกnjicu njegove smrti 19. jula 1927.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com