Nebojลกa Radoviฤ veฤ nekoliko godina ลพivi i radi u San Francisku. Kako se kod nas veฤ godinama deลกava masovni odliv ljudi u inostranstvo, u potrazi za boljim ลพivotom, Nebojลกa je odluฤio da na sva pitanja znatiลพeljnika odgovori jednim tekstom na svom blogu u kom prikazuje da stvarnost „tamo negde“ nije baลก tako bajna i sjajna kao ลกto svi misle.
โKako otiฤiโ je najฤeลกฤe pitanje koje dobijam od kako sam otiลกao u Ameriku. Tuลพno je ลกto je tako, ali i nekako razumljivo. Odlasci kod nas nisu nova stvar i svi imamo tog nekog prijatelja/roฤaka koji se otisnuo na put. A, kada pogledate na stvari malo sa strane, shvatite da je to sve posledica straha, previลกe loลกih vesti koje se, po pravilu, mnogo brลพe i viลกe ลกire od onih dobrih, nedostatka ideja da se neลกto uradi i, na sve to โ izgaranja da se naฤe jedno, univerzalno reลกenje koje ฤe reลกiti sve i kojim ฤe se pobeฤi od svega. Meฤutim, da li je zaista emigracija to reลกenje?“ pita se Nebojลกa.
Problem sa tekstovima koji pokuลกavaju da daju odgovor na ovo pitanje je u tome ลกto su ili jako ispunjeni gorฤinom i razoฤaranoลกฤu, ili ฤak idu u drugu krajnost i trivijalizuju problematiku time ลกto svode sve na nedostajanje porodice i prijatelja, i ฤestu usamljenost. Jedan od ovih drugih me je i motivisao da malo dublje razmislim o svemu onome ลกto je meni bilo dobro i loลกe kod odlaska, ali i popriฤam sa puno drugih o njihovim iskustvima i skrojim u vidu teksta. Zakljuฤaka ima puno, ali meฤu njima i nema toga da je odlazak savrลกeno reลกenje.
Poฤetak i neznanje
„ลฝivot na strani se svodi na klackalicu. U poฤetku ste oduลกevljeni novim, uลกuลกkani neznanjem i zavaljeni u udobnosti eskapizma. Onda kada ta faza novog proฤe i nova sredina postane dom, krenu sliฤni izazovi kao i pre, samo mnogo dalje od kuฤe i u kontekstu u kom niste odrasli. Razoฤarate se, ali vas i vreme promeni, a prvo vraฤanje nazad podseti na to da vi viลกe ne pripadate ni tamo ni ovde. Izgubljeni ste u meฤuprostoru ali vam svi kaลพu da je ลพivot na strani jedino reลกenje i odluฤite da je moลพda ipak bolje ostati tamo iako se nikada u potpunosti ne pomirite sa tim,“ opisuje svoje iskustvo Nebojลกa.
Zauvek stranac
„Ovo nepomirenje potiฤe od toga ลกto ste vi zauvek stranac tamo u nekoj zemlji. Tamo vas niko ne ฤeka. I gradite sve od nule. Nema ulica u kojima ste se igrali i komลกija koji vas spontano pozdrave pogledom. Sve poฤinje od nule. A nula je mnogima puno dalje od onoga ลกto su oni spremni da iskoraฤaju.
Ignorisanje kompleksnosti druลกtvene integracija i koliko je teลกko uklopiti se u druลกtvo u kome niste odrasli je i osnovni nedostatak veฤine tekstova o emigraciji. Od obiฤnih konverzacija, do bontona i navika koje su jednostavno drugaฤije i sve to posuto slatkim akcentom koji stavlja do znanja da niste odatle. To stvara jedan oseฤaj nelagodnosti koji, poput kamena u cipeli, uvek vuฤete sa sobom. Vi moลพete na kamen da se naviknete ali vam nikada neฤe biti ugodno. Odavde i potreba naลกih ljudi da se u inostranstvu drลพe zajedno. Ne toliko zbog jezika, vegete i plazme, koliko zbog sliฤnih kulturoloลกkih navika koje teลกko menjate. Priฤao sam veฤ o individualnoj prirodi ameriฤke kulture, nasuprot evropskoj koja je viลกe okrenuta ka zajednici. Jedni idu u teretanu i gledaju Netflix, drugi igraju fudbal i ispijaju kafe. Ljudi deluju hladno, nedruลพeljubivi su, misle samo o novcu. To nije zbog toga ลกto je to pogreลกno, veฤ zato ลกto je to kontekst na koji niste navikli. Isto se deลกava i sa njima kada doฤu kod nas. Prilagoฤavanje zahteva mnogo kompromisa i nivo fleksibilnosti i socijalne inteligencije koji malo ljudi poseduje, te odavde usamljenost i nostalgija“, smatra Nebojลกa.
Stalno preispitivanje
„Ubrzo provedete dovoljno vremena da uลพivanje u tome ลกto ste deo srednje klase postane svakodnevnica. Imate dobar posao, kupili ste auto koji ste dugo ลพeleli i iznajmili kuฤu sa velikim dvoriลกtem, ali tu negde i sve staje. Vi se podignete na viลกi standard, imate viลกe novca i sve o ฤemu ste sanjali ali su oni problemi sa poฤetka i dalje tu. Beg maskira problem, ali ga i ne reลกava. U tom trenutku dovodite u pitanje i dolazak jer ono za ฤime ste ลพudeli nije nuลพno donelo ono ลกto ลพelite, a nostalgija uฤini da ono ฤega ste se odrekli vredi mnogo, mnogo viลกe od toga. Ovde kreฤu misli o povratku, tom konceptu koji od kuฤe deluje nemoguฤe, ali negde tamo na strani on je reลกenje koje jedino ima smisla.“
Potreba za viลกim ciljem
„Zbog ovoga odlazak radi odlaska nije reลกenje. Ako odlazite sa Balkana nezadovoljni ลพivotom i svime ลกto se deลกava, verovatno ฤete zavrลกiti nezadovoljniji tamo negde daleko. Kontekst ฤe biti izmenjen, i osnovni egzistencijalni problemi reลกeni, ali svi oni problemi koje nosite duboko u sebi ฤe postati samo joลก gori. Zbog toga je neophodno da postoji viลกi cilj vaลกeg odlaska, a ne samo ลพelja da tamo negde perete sudove i od toga ลพivite. Potrebno je da imate ideju koja ฤe vas voditi tokom svih tih teลกkih trenutaka.
Jedna od tih ideja je da je odlazak zapravo borba za generaciju koja dolazi posle vas. Kaลพu da je druga generacija ta koja uลพiva sve benefite nove sredine. Oni odrastaju i formiraju se u istoj, nemaju slatki akcenat koji donose iz daleka i spremni su da iskoriste to gde jesu za svoje dobro. Oni nemaju problem druลกtvene integracije koji vas sputava, veฤ vide samo prilike (koje mogu biti i dobre i loลกe). Ovo je plemenit poduhvat ali vrlo ฤesto i prevelika ลพrtva za neลกto ลกto se za 15 ili 20 godina moลพda neฤe ni desiti.
Druga ideja je karijera. Objektivno postoje limiti onoga ลกto profesionalno moลพete uraditi na Balkanu, ako niste u IT svetu i nije bitno gde se nalazite. 10 ljudi iz mog odeljenja u osnovnoj ลกkoli je sada van zemlje. Oni su doktori nauka, bave se enkripcijom, izgradnjom proizvodnih postrojenja i dizajnom ฤipova i za njih nema puno mesta u Srbiji. Oni prolaze kroz sve ove probleme ali su i pozivom uslovljeni da budu tamo gde jesu i nemaju puno izbora. Meฤutim, ljudima koji su na ovom nivou, karijera i jeste viลกe cilj jer su ลพeljni dokazivanja i onda im profesija daje viziju koja ih odrลพava tu gde jesu.“, misli Nebojลกa.
Dobra stvar je videti stvari sa strane
„Naravno, stvari nisu obiฤno crne ili bele i postoje prednosti obe strane. Ali, napomenuฤu joลก jednom โ odlazak radi odlaska nije reลกenje. Dobro je otiฤi i videti, iskusiti neke druge stvari i staviti sebe na test โ uporediti se sa ostatkom sveta. Istina je i da se svet menja, i da ฤe putovanjaย biti sve uฤestalija, a ideja ลพivota u jednom mestu sve manje zastupljena.
Isto tako, nije straลกno ni vratiti se. Iskoristite prednosti veฤe zemlje, nauฤite, poveลพite se sa onima koji vam mogu pomoฤi u buduฤnosti ali ne stidite se da se vratite i ลพiviteย blizu onih koje volite. Ovo je jedna od primarnih potreba, i vrlo legitiman razlog da se vratite. Sa godinama shvatite da stvari nemaju vrednost, a ljudi imaju ograniฤen vek trajanjaย i da im treba posvetiti vreme dok je to moguฤe.
Ljudi se plaลกe povratkaย jer vide samo loลกe stvari, na isti naฤin kao prilikom odlaska ลกto vide samo dobre tamo negde na drugoj strani sveta. Kada se realnosti izjednaฤe odluฤe emocije. Na krajuย svi mi potajno ลพelimoย da iza sebe ostavimo neki trag i to je mnogo lakลกe uraditi tamo gde ste odrasli i gde ljudi priฤaju isti jezik; gde moลพete da se izrazite na naฤin na koji ste navikli i na naฤin koji vam najviลกe odgovara. Sigurnoย previลกe romantizujem stvarnost, ali verujem da ฤe ovo i biti razlog mog povratka onda kada se isti desi. Teลกko je biti heroj tuฤe ulice. Daleko od toga da je nemoguฤe, ali nekako verujem da mnogo viลกe znaฤi onda kada to uradite tamo gde vas znaju i gde je to mnogo manje oฤekivano,“ zakljuฤuje Nebojลกa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com