Poreklom iz vrlo tople Srednje Amerike i s Antila, agava se u Meksiku uzgaja na velikim plantažama za dobijanje vlakana i za proizvodnju meksičkog piva.
Agava formira pravilne rozete i ogromne cvetne stabljike koje se, nažalost, pojave tek neposredno pred uginuće matične biljke. Međutim, oko rascvetale rozete formiraju se brojni sitni izdanci koji će cvetati kada postanu zreli. Cvasti u obliku zvončića formiraju se na dugim stabljikama koje kod nekih vrsta mogu dostići i visinu od nekoliko metara. Duguljasto lišće s glatkim ili nazubljenim ivicama završava se oštrom bodljom. Poznato je oko 200 vrsta agava, a za sobne uslove najpogodnije su niske sorte.
Agava kraljica Viktorija, s tamnozelenim listovima, belim prugama i kratkim oštrim trnom na vrhu, dugo je smatrana najlepšom. Agave parviflora takođe ima bele pruge, ali i bele kovrdžave niti po ivicama listova. Međutim, sve veće interesovanje vlada i za druge atraktivne vrste: plavičaste američke agave i agave parryi, koja, ako je gajite u bašti, odoleva vremenskim nepogodama; agave stricta, s uzanim lišćem raspoređenim u savršenu kuglu; agave mediopatica s prugom krem boje po sredini listova i agave variegata sa žutim ivicama; agave ferox sa širokim listovima s bodljikavim tamnim zupcima i agave pygmae s belim.
Kada kupite agavu, preporučljivo je da saksija bude od pečene gline. Ne zalivajte je dok se ne pojavi izdanak. Postavite je na mesto gde ima najviše svetlosti u stanu, a leti može da bude izložena direktnom suncu. Zimi joj obezbedite boravak u svežoj i dobro osvetljenoj prostoriji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com