Kuća strave

Da su evropski vladari znali za kolekcije astečkog vladara Montezume II (1503-1520), pozeleneli bi od zavisti – ne samo što je ustanovio botaničku baštu van grada već je u svojoj prestonici Tenohtitlanu imao i zoološki vrt i avijarijum. Međutim, taj vrt nije naišao na razumevanje konkvistadora Bernala Dijaza del Kastilja:

„Bila je tu velika građevina u kojoj su držali mnoge idole za koje su govorili da su njihovi strašni bogovi, a s njima i sve vrste divljih zveri… od kojih je većina tu i odrasla. Hranili su ih jelenima, pernatom živinom, malim psima i drugim stvorenjima koje oni love… U toj prokletoj kući imali su i mnogo zmija – otrovnih zmija koje na kraju repa imaju nešto što zvuči kao čegrtaljka. Te zmije, najsmrtonosnije od svih, držane su u ćupovima i velikim sudovima od grnčarije punim perja u kojima su polagale jaja i gajile svoje mlade…“

Druge zmije držane su u dugačkim kovčezima ili velikim koritima s blatnjavom vodom. Mesožderi su držani u prostranim, svetlim i lepo ventiliranim kavezima od debelih, dobro spojenih dasaka. Njih su hranili ćurkama, drugom živinom, jelenima, psima, a ponekad i ljudima. Šta god da mislimo o njihovoj ishrani, činjenica da su te životinje rasle u zatočeništvu, kao i kvalitet njihovih kaveza navodi na zaključak da su bile bolje čuvane od životinja u mnogim potonjim zoološkim vrtovima. U blizini su se nalazile velike prostorije s jelenima, lamama i bizonima. Iznad životinja bile su ptice grabljivice, od kliktavaca do orlova. One su držane u kavezima koji su imali zatvoreni i otvoreni deo, ali iz tog otvorenog nisu mogle da izlete. Za njihovu ishranu bilo je potrebno 300 ćurki dnevno. O životinjama i pticama grabljivicama brinulo se 300 čuvara.

Montezumin avijarijum ostalih ptica takođe je bio lepo uređen. U njegovom središtu bilo je slatkovodno jezero koje se punilo iz jednog akvadukta. O pticama se staralo još 300 čuvara koji su dnevno morali da ulove 150 kilograma ribe i da prečešljaju okolinu u potrazi za insektima. U vreme mitarenja perje se sakupljalo i nosilo u obližnju radionicu, gde su se njime ukrašavali ogrtači kraljeve žene. Najvredniji ukrasi pravljeni su iz repa kvecala, koji je danas nacionalni simbol Gvatemale. Astečko interesovanje za ptice nije prestajalo njihovim uginućem. Montezuma je birao retke primerke, davao da se oni prepariraju i držao ih u ornitološkom muzeju – što je za Špance, koji su kasnije zauzeli tu zgradu, bila potpuno nova ideja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.