Ukrašavanje četinara svećama počelo je pre tri veka, i to u Nemačkoj.
Ogromne jelke koje ukrašavaju najveće trgove svetskih metropola, ali i one male u domovima širom sveta, najčešće su ulepšane raznobojnim lampicama povezanim u svojevrsni žičani lanac. Ove sijalice koje se aktiviraju jednostavnim pritiskom na dugme, osvetljavaju jelku različitim bojama i intenzitetom i stvaraju osećaj posebne topline i svečanosti.
Tradicija osvetljavanja jelke stara je najmanje 300 godina, a prema nekim podacima, koreni ovog običaja sežu u Nemačku i sredinu 17. veka. U to vreme, malo božićno drvo, koje je obično stavljano na sredinu sobe, sijalo je uz pomoć minijaturnih sveća koje su lepljene voskom za grane jelke ili kačene iglama na njih. Čitava dva veka bilo je potrebno da ovaj običaj postane tradicija i da se proširi, prvo po Nemačkoj, a zatim i po istočnoj Evropi. Krajem 18. veka, 1890. godine, izmišljeni su držači za sveće, a između 1902. i 1914. godine u različitim krajevima starog kontinenta, na jelkama su počeli da se pojavljuju minijaturni fenjeri i staklene kugle u čijoj su unutrašnjosti gorele sveće.
Prvo božićno drvo osvetljeno je sa 80 malih električnih sijalica 1882. godine. Izumitelj ovih električnih lampica, kao i prvog lanca sijalica za ukrašavanje jelki – bio je Edvard Džonson, kasnije potpredsednik električne kompanije Tomasa Edisona. Njegov pronalazak, skup sitnih lampi povezanih žicom u lanac, počeo je masovno da se proizvodi 1890. godine, a samo deset godina kasnije, ovakve vrste ukrasa mogle su da se kupe gotovo u svakoj većoj prodavnici u Americi. Osvetljenje za jelke uvek je predstavljalo potencijalnu opasnost od požara, do kojih je, od nastanka ovog običaja, često dolazilo. Tragičan požar u Njujorku izazvan svećama na božićnoj jelki dao je ideju Albertu Sadaki 1917. godine da stvori bezopasno električno božićno osvetljenje. On je u stvari usavršio dotadašnje svetleće ukrase obezbedivši žice i kontakte među sijalicama i pomenute godine počela je proizvodnja njegovog pronalaska.
Prve godine, međutim, svetleće lampice nisu se mnogo dopale potrošačima, pa je Sadaka dotadašnje bele sijalice zamenio raznobojnim. Ova promena bila je pravi korak ka uspehu, jer je već sledeće godine u Americi prodato na hiljade svetlećih ukrasa. Kompanija Alberta Sadake i njegove braće prerasla je vrlo brzo u najvećeg proizvođača božićnog i novogodišnjeg osvetljenja na svetu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com