Opasan trening

Ljubitelji prirode dobro poznaju prepelice i njihovo karakteristično dozivanje koje odzvanja poljima i bez čega je nemoguće zamisliti letnja jutra i večeri u ravnici. Mada spada u veliku porodicu koka, svojim načinom života prepelica kao da želi da se što više razlikuje od svojih rođaka.

Dobro je poznata osobina koka da u smiraj dana odlaze na spavanje i da se bude u cik zore. To pravilo, međutim, ne važi za prepelice. Ove ptice provode dan dremajući u pšenici ili u gustoj travi i tek predveče se dozivaju, prikupljaju i počinju svoje redovne životne aktivnosti, dok sa prvim sunčevim zracima odlaze na počinak. Zato, kada se u letnjim večerima čuje ono poznato puć-puruć koje zabruji iz zrelih pšeničnih polja, to je poziv za buđenje.

Ptice iz porodice koka nisu selice, već i leto i zimu provode na istom području ili lutajući za hranom odlaze dalje od mesta rođenja, ali nikada u nekom određenom pravcu. Prepelice žive kao sve ptice selice. U proleće doleću u naše krajeve, gnezde se, izvode svoj podmladak, a u avgustu ili septembru sele se u toplije krajeve.

Prepelica se i po svojoj veličini razlikuje od svojih rođaka. U odnosu na njih ona je pravi patuljak – dostiže težinu od najviše 150 grama, a u proleće, kada se doseli, često nema ni sto grama. U veštini letenja prepelica daleko nadmašuje druge koke, koje često radije trče nego što lete. Prepeličin let je strelovit, pa zbog toga i za iskusne lovce predstavlja tešku metu, tim pre što je sitna.

Seoba je veoma važna u životu ovih ptica i često odlučuje o njihovoj sudbini. Pripreme za seobu počinju odmah po dolasku prepelica u naša lovišta i traju sve do njihovog polaska na veliki put. Dok izvodi svoj podmladak, prepelica ga podvrgava sve oštrijim treninzima letenja, tako da su mlade ptice krajem leta sposobne da podnesu napore najdužih selidbenih maršruta.

U avgustu su prepelice podgojene, pa u dobroj kondiciji počinju da se okupljaju za jesenju seobu. Na tom putu krajnji cilj su topli predeli Grčke, Male Azije i obale severne Afrike. Ta seoba, koja za prepelice znači spas, jer bi ih duboki snegovi i oštre zime dotukli, često se pretvara u dugo putovanje u smrt. Pri kraju puta, kada su ptice već iznurene i na kraju snage, iznenadne bure nad Sredozemljem obaraju brojna jata u more. Čak i kada se uz ogromne napore probiju kroz oluju, premorene ptice često padaju nadomak afričke obale. Bolju sudbinu ne dožive ni snažnije i srećnije prepelice koje uspeju da padnu na peščanu obalu, jer dok iznurene leže na vlažnom pesku, meštani ih sa lakoćom hvataju.

Ipak, nagon čini svoje i ove slabašne ptice svake godine u dva navrata podnose najveće napore seobe da bi preživele i obezbedile potomstvo.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.