Velike crne ili zelene plastiฤne kese namenjene otpacima danas se koriste gotovo na celoj planeti. Najpopularnije su u drลพavama zapadne Evrope i u Americi, ali se koriste i na drugim kontinentima, poput Australije i Azije.
Sve do polovine proลกlog veka i pronalaska polietilena ljudi su na razne naฤine reลกavali pitanje otpadaka koji su se neminovno svakodnevno uveฤavali u svakom domaฤinstvu. U selima i manjim mestima kopane su rupe na periferiji, gde je bacan otpadni materijal sve dok smeฤe ne bi dostiglo nivo povrลกine. Onda je taj sadrลพaj paljen i zatrpavan, a sliฤna rupa pravljena je na drugom mestu. U srednjem veku nije se mnogo marilo za ฤistoฤu, pa su ljudi obiฤno istresali ฤubre u blizini svojih domova, po ulicama ili zelenim povrลกinama. Takva nebriga dovodila je ฤesto do izbijanja epidemija teลกkih bolesti i smrti ogromnog broja ljudi.
Polovinom proลกlog veka pronalazaฤi su otkrili polietilen, izuzetno izdrลพljivu i nepropustljivu materiju, od koje je kasnije pravljeno mnogo stvari. Jedna od njih je plastiฤna kesa za smeฤe, koju su izumeli kanadski pronalazaฤi Heri Vesajlik i Lari Henson. Oni su iskoristili polietilen kao osnovu za pravljenje svog izuma, tome su dodali joลก neke agense u vidu boja i uz pomoฤ presa napravili veliku zelenu kesu za otpatke. U poฤetku, njihov pronalazak nije upotrebljavan masovno kao danas, veฤ su ga koristile velike ustanove, poput bolnica. Ovaj pronalazak otkupilo je Udruลพenje ฤubretarskih kompanija u Lindseju. Kese za otpatke masovno se proizvode od kasnih ลกezdesetih godina proลกlog veka.
Ljudi su ih veoma brzo prihvatili i poฤeli da ih koriste u svojim domovima ลกirom sveta, jer su bile dovoljno velike da u njih stanu otpaci koji se u toku dana sakupe u domaฤinstvu, veoma izdrลพljive i rastegljive a, ลกto je najvaลพnije, niลกta iz njih nije moglo da isteฤe. I danas se koriste na svim kontinentima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com