Šta je prava istina o Mata Hari: Najveća špijunka ili žrtva nameštaljke?

U popularnoj kulturi ona je najveća žena špijun u istoriji. Ali 100 godina nakon hapšenja Mate Hari sve je više podataka koji dovode u pitanje njen status majstora špijunaže.

Mata Hari, Holanđanka koja je oduševljavala parišku publiku svojim indijskim plesovima, budila je maštu evropskih boema uoči Prvog svetskog rata. Bila je kurtizana koja je veleposlanike, ministre, prinčeve i generale upoznala sa umećem vođenja ljubavi.

Bezbrojne priče, mnoge od njih neistinite, isprepletene su oko njenog glamuroznog i tajanstvenog života. Ali sto godina od njenog hapšenja u Parizu, 13. februara 1917., legenda o najvećoj špijunki u istoriji počinje da bledi.

Mata Hari, odnosno Margareta Zele, uhapšena je u raciji u luksuznom hotelu u Parizu. Pre početka suđenja 24. jula, provela je pet meseci u ženskom zatvoru u Sent-Lazaru. Suđenje pred vojnim sudom bilo je zatvoreno za javnost. Bilo je dovoljno samo jedno ročište da je kao dvostruku špijunku proglase krivom za veleizdaju i osude na smrt.

Život joj je oduzeo streljački vod u predgrađu Pariza, 15. oktobra 1917. Imala je samo 41 godinu. Ali otkako je britanska tajna služba 1999. godine otvorila njen dosje, legenda o Mata Hari sve je bleđa. Po britanskoj tajnoj službi, za špijunku je regrutovao nemački konzul u Amsterdamu početkom rata. Za taj posao joj je ponudio pozamašnu svotu. Britanci, koji su je presreli na jednom putovanju 1915. u Veliku Britaniju i temeljno je ispitali, tvrde da Nemce nije obaveštavala naročito važnim informacijama. Baš suprotno, mlada Holanđanka nemačku ponudu smatrala je tek lakom dodatnom zaradom.

U proleće 2014. britanska tajna služba otkrila je još neke dokumente o njoj. Mata Hari, pisali su britanski špijuni, nakon hapšenja ništa nije priznala nego je svoje islednike zasula gomilom tračeva i glasina. Vesli Vark, stručnjak za sigurnost i terorizam ide i korak dalje i tvrdi da Mata Hari nikad o politici nije mnogo znala. U idućim mesecima će i Francuzi otvoriti svoju arhivu i mnogi očekuju da će se pokazati da je Mata Hari samo bila „žrtveni jarac“ za gomilu poginulih Francuza na bojištima.

Istoričar Leon Širman, koji je umro 2003., pre smrti je tvrdio da su francuske vlasti režirale suđenje Mata Hari i da se njenim iskazom manipulisalo prema potrebi. U svojim knjigama Širman je dokazivao da je suđenje bilo čista propaganda. Na temelju njegovih argumenata pariški advokat Tibo de Montbrijal pre 15 godina je zatražio reviziju suđenja. Zahtev je odbijen. Isto je pokušala, s istim rezultatom, i holandska organizacija Mate Hari.

Margareta Zele odrasla je u dobrostojećoj porodici. Trebala je da postane vaspitačica, ali je umesto toga prihvatila bračnu ponudu holandskog vojnia, mnogo starijeg od nje. Pošto joj je suprug bio stacioniran u holandskim kolonijama, niz godina živela je na Javi i Sumatri i tamo naučila azijske plesove.

Nakon raspada braka odselila se u Pariz. U Gradu svetlosto uzima umetničko ime Mata Hari i postaje striptizeta i skupa prostitutka. Nakon nekog vremena zanimanje za njene usluge opada pa plesačica zapada u finansijske probleme. Tada se za nju počinju zanimati razne tajne službe, svesne da se mogu okoristiti njenim brojnim poznanstvima. Prvo je radila za Nemce, a zatim se ponudila Francuzima.

A oni će svoje dokumente o Mati Hari otvoriti tačno na stotu godišnjicu njene smrti, u oktobru. U međuvremenu, život te fatalne žene i ‘legendarne špijunke’ bio je tema 250 knjiga i romana i nebrojenih filmskih scenarija, prenosi Jutarnji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.