Poremećaj pažnje (hiperaktivnost) – posledice su dalekosežne
Novo istraživanje iz Amerike pokušava da otkrije ranu sklonost dece ka gojaznosti, kao i rizike za zdravlje u toku razvoja i odrastanja.
Istraživanje je pokazalo da su devojčice sa poremećajem pažnje – hiperaktivnošću (ADHD – Attention deficit hyperactivity disorder) sklone gojaznosti. Od 1000 dece koja su učestvovalu u studiji, devojčice sa poremećajem hiperaktivnosti imaju dva puta veće šanse za gojaznost u detinjstvu ili ranoj zrelosti u odnosu na devojčice bez ovog poremećaja.
Abnormalnosti u mozgu i nekoliko bioloških mehanizama mogu dovesti do poremećaja u ishrani. Devojke sa hiperaktivnim poremećajem teže kontrolišu ishranu jer nemaju kontrolu impulsa, pa se često dešava da preteraju sa obrokom.
Iako na prvi pogled hiperaktivnost i poremećaj pažnje nemaju šanse da uslove gojaznost, zbog prekomerne fizičke aktivnosti dece, to kod devojčica nije slučaj.
Dečaci sa hiperaktivnim poremećajem nemaju sklonost ka gojaznosti. Iako je ovaj poremećaj dvostruko prisutniji kod dečaka nego kod devojčica, istraživanje pokazuje da hiperaktivnost dečaka dovodi do smanjivanja kalorija i različitih obrazaca ishrane.
Istraživači se slažu u konstantaciji da hiperaktivni poremećaj nije isti kod dečaka i kod devojčica. Devojčice više internalizuju svoje ponašanje, a manje ga eksternalizuju, dok je kod dečaka obrnuto.
Prema studiji, od 8% do 16% dece školskog uzrasta ima hiperaktivni poremećaj. Takva deca u školi često imaju problem sa pažnjom i fokusiranjem, imaju težu kontrolu ponašanja, a često i ometaju drugu decu.
Prethodna istraživanja pokazala su da deca sa hiperaktivnim poremećajem imaju veću kilažu od prosečne. Stopa opšte gojaznosti je u stalnom porastu poslednje tri decenije, pa ova studija pokazuje samo jednu od mogućnosti boljeg razumevanja uzroka gojaznosti.
Za potrebe studije pregledana je dokumentacija ranijeg istraživanja sa 336 odraslih osoba sa hiperaktivnim poremećajem i 600 bez ove dijagnoze, rođenih između 1976. i 1982. godine. Prema dokumentaciji iz 2010. godine, 42% žena sa hiperaktivnim poremećajem bilo je gojazno u poređenju sa manje od 20% žena bez ovog poremećaja, i to posle više od 20 godina.
Studija ukazuje na to da lekari moraju biti svesni povezanosti između hiperaktivnog poremećaja i gojaznosti, ali to bi trebalo da se shvati kao mogućnost. Smatra se da ne treba stvarati paniku povodom gojaznosti i hiperaktivnosti dece. Hiperaktivni poremećaj nije kazna zbog koje sledi gojaznost, već samo opcija koje svi moraju biti svesni.
Na kraju se navodi da je hiperaktivni poremećaj sastavni deo života i da ga je u detinjstvu imao veliki broj naučnika, umetnika i glumaca (Albert Ajnštajn, Tomas Edison, Bil Gejts, Mocart, Vinsent van Gog, Tom Kruz i mnogi drugi).
Hiperaktivni poremećaj nije, dakle, bolest koja zahteva psihijatrijsko lečenje, ali na takvu decu treba obratiti pažnju na vreme i preduzeti odgovarajuće mere.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.