Saveti za smanjenje gojaznosti dece

D. C. 23. oktobar 2013. 00:00

Skoro 18 odsto dece i adolescenata u SAD je gojazno, prema podacima Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Taj broj se gotovo utrostručio od 1980. godine do danas.
I u zapadnim zemljama je ovakav trend. U našem okruženju još nije tako alarmantno, ali tendencije su takve da je sve više umereno gojazne dece.
Razlozi zbog čega su deca gojazna

Deca (i odrasli) sve se manje bave fizičkim aktivnostima.
Sve više osoba veći deo svog vremena provodi u sedećem položaju (sedeći položaj u školskoj klupi, rešavanje domaćih zadataka kod kuće, gledanje televizije, sedenje za kompjuterom, posete raznim sportskim i kulturnim događajima, gde se sedi, vožnja u kolima ili sredstvima javnog prevoza…).
Sve više ljudi hrani se nezdravom brzom hranom punom aditiva (sendviči, pecivo, pice, hot-dog, keksići…).
Mnoge osobe (naročito deca) dok sede i nešto rade ili gledaju, u nekontrolisanim količinama jedu grickalice (keks, smoki, čips, pistaće, kokice sa raznim prelivima) i piju gazirana ili energetska pića, a odrasli pivo.
Deca sve manje jedu kuvanu i čorbastu hranu.
Obična voda “nije u modi”, već se piju gazirani ili drugi sokovi sa puno šećera.
Mali broj dece redovno jede sirovo voće i povrće uz glavni obrok ili kao užinu.
Veliki broj osoba preskače doručak, jede kasno ili jede samo nekoliko obilnih obroka dnevno.
Sve više dece voli ekstremno slanu ili ekstremno slatku hranu. Deci se dozvoljavaju prevelike količine slatkiša.

Posledice
Posledica navedenih loših navika i loše ishrane jeste umerena gojaznost koja tokom vremena prelazi u gojaznost.
Gojaznost sama po sobi u kasnijem životu dece dovodi do dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Predlozi i preporuke
Zdravstveni radnici nude ove predloge za roditelje da bi se sprečio problem zvani “epidemija gojaznosti”:

Ograničite vreme koje deca provode sedeći pored ekrana (kompjuter, televizor, video igrice, lap-top, aj-ped, mobilni telefon…), uzimajući u obzir školske obaveze i slobodno vreme.
Organizujte deci šetnje, boravak u prirodi i vannastavne sportske aktivnosti.
Proverite kakve sve aktivnosti dete sprovodi u školi, da li dosta sedi i ima li dovoljno fizičkih aktivnosti.
Obezbedite deci zdrave grickalice u potrebnim, a ne prevelikim količinama (suvo voće, neslane semenke, integralni keks…).
Proverite šta sve dete jede za doručak kod kuće ili u školi, pa ako niste sigurni da li je to zdravo, posaveujte se sa stručnjacima.
Ponudite detetu dosta svežeg voća i povrća (i sušenog i kuvanog…).
Smanjite za vašom trpezom, i vama i deci, količine masne, slatke i slane hrane sa aditivima i konzervansima.
Servirajte deci vodu i prirodne sokove umesto slatkih gaziranih, veštačkih ili energetskih sokova.
Učite decu da jedu kuvanu hranu, čorbe i supe.
Smanjite u meniju: masno svinjsko i goveđe meso, a naročito roštilj.
Češće jedite živinsko i riblje meso.
Podstaknite dete na fizičke aktivnosti svakog dana.