U trendu

Koja su zanimanja najviše izložena gripu?

Novi izveštaj iz Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuje da radnici u nekim industrijskim granama više (lakše) obolevaju od gripa od radnika u drugim industrijskim granama, iako im posao pruža izvesnu zaštitu.
Koje su informacije potrebne za prepoznavanje većeg rizika od infekcije gripom i šta uraditi da se smanji rizik od gripa među ključnim profesionalnim grupama (na primer: zdravstveni radnici, nastavnici, vaspitači, radnici u maloprodaji hrane i drugi radnici koji pri obavljanju svog posla imaju kontakt sa velikim brojem ljudi). Autori istraživanja tražili su odgovore na ova pitanja.
Istraživači iz EIP-a (Programa za nove infekcije pri CDC-u) i Nacionalnog instituta za bezbednost i zdravlje (NIOSH) analizirali su podatke prikupljene u toku 2009. godine u vreme pandemije gripa X1H1.
Prikupljeni su podaci 3.365 odraslih osoba koje su zbog gripa morale da se leče u bolnici. Iako hospitalizacija za grip nije neka norma niti tačna mera, cilj autora je bio da obezbede podatke o određenim grupama radnika koje najčešće bivaju pogođene težim slučajevima gripa.
Radnici koji podležu većem riziku
Zdravstveni radnici su na vrhu liste rizika obolevanja od gripa. Oni čine više od 16% svih hospitalizacija na ispitivanom uzorku. Radnici u maloprodaji, sa nešto iznad 12 odsto obolelih, nisu daleko iza zdravstvenih radnika. Smeštaj (hotelski radnici), proizvodnja i distribucija hrane (restorani), uslužni radnici i vaspitači (nastavnici, učitelji, vaspitači u vrtićima…) učestvuju sa po oko 9% i 10% od ukupnog broja hospitalizovanih osoba.
Umesto da jednostavno pogledaju ukupan broj hospitalizovanih, zaposlenih u svakoj industriji, istraživači su želeli da znaju koje industrijske grane su imale najveći procenat obolelih od gripa čiji intenzitet bolesti zahteva boravak u bolnici.
Oni su ustanovili da su osobe koje rade u prevozu i skladištenju u avioprevozu (radnici, zaposleni, poštanski vozači i vozači autobusa) – imale više od 1,5 puta veće šanse da budu primljene u bolnicu zbog gripa u odnosu na prosečnog radnika.
Od rizičnih zanimanja navodimo: radnike u turističkim agencijama, domare, sekretare, zaposlene u javnim administrativnim službama koje pružaju usluge i radnike koji rade upravljanje otpadom. Broj hospitalizovanih zdravstvenih radnika, gledano po ovom kriterijumu, bio je manji.
Iznenađujuće je da su vaspitači imali manji rizik da će biti hospitalizovani od prosečnog radnika.
Mogući uzroci
Autori kažu da je teško odrediti zašto su neke grane sa većim rizikom od drugih, iako se nude potencijalna objašnjenja.
Jedan od profesionalnih faktora rizika za grip može biti povećana izloženost infekciji (na primer, nega i lečenje velikog broja bolesnih lica).
Za pojedina radna mesta su karakteristični: naporan rad, zdravstvene karakteristike radne snage, higijenske navike radnika, demogrfke karakteristike…
Na primer, veći broj radnika u službi smeštaja i ishrane puši nego u bilo kojoj drugoj industriji, što takođe može uticati na podložnost komplikacijama od gripa. Ovi radnici spadaju i u grupe radnika sa najnižim prihodima i verovatno nemaju novca da češće posećuju lekara.
Vaspitači i nastavnici su verovatno imali manje razloga da se leče u bolnici zbog svojih relativno viših plata, zdravije ishrane, relativno boljih higijenskih navika i boljeg (lakšeg) pristupa zdravstvenoj zaštiti.
Napomena
Navedeni faktori rizika i razlozi ne mogu da objasne sve hospitalizacije bolesnih od gripa, zaključuju autori.
Istraživači napominju da je potrebno više istraživanja da bi se razumeli razlozi za povećanje komplikacija od gripa među određenim grupama radnika.
Istovremeno, potrebno je utvrditi koje zdravstvene intervencije i mere kod pojedinih grupa radnika sprečavaju komplikacije od gripa, tako da se proceni efektivnost i efikasnost lečenja.
Navedeni podaci se odnose na SAD, ali mogu i nama biti puočni jer se na prvi pogled može zaključiti:

  • Osobe koje imaju kontakte sa većim brojem ljudi više su izložene virusu gripa.
  • Kontakti sa bolesnim osobama od gripa mogu dovesti do inficiranja.
  • Zdrava ishrana (vitamini i minerali) pojačava imunitet.
  • Pravilna lična higijena sprečava infekciju od gripa.
  • Pravovremeno lečenje od gripa sprečava moguće komplikacije.
  • Gojaznost, alkoholizam i pušenje povećavaju rizik od komplikacija mnogih bolesti.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar