Istina o čokoladi

Vest koja bi najverovatnije obradovala svakoga glasi da čokolada može biti korisna čak i za osobe sa određenim zdravstvenim problemima.
Sprovedena su istraživanja koja pokazuju da čokolada ima i zdrava svojstva:

• u određenim okolnostima
• za neka zdravstvena stanja
• određene vrste čokolade
• određene količine

Nedavno istraživanje ukazuje na to da veća količina čokolade može biti povezana sa smanjenjem rizika od srčanih oboljenja za oko trećinu.
Međutim, autori istraživanja su naglasili da rezultate treba prihvatiti sa oprezom, jer prevelika količina komercijalno dostupnih čokolada može biti i štetna po zdravlje srca.
Drugo istraživanje se bavilo sadržajem antioksidanata u čokoladi. Iako je i ono imalo pozitivne rezultate, očigledno je da previše čokolade sadrži dosta zasićenih masti. To za nekoga ko ima visok holesterol nije dobro za srce.
Stručnjaci kažu da umerena količina nikome neće naškoditi, ali da treba voditi računa o opštoj ravnoteži.
Oni su takođe procenili da je najveći unos čokoladnih poslastica u vreme novogodišnjih, božićnih i drugih praznika i da prosečna osoba tada unese i do 6.000 kalorija dnevno, što je znatno više od preporučene količine od 2.000 kalorija za žene i 2.500 za muškarce.
Čokolada u brojkama
Hranljivi sastav čokolade varira u zavisnosti od vrste, kao i od toga da li ona ima ostale sastojke, kao što su suvo voće, lešnik, karamel ili drugo punjenje.
Sto grama crne čokolade može da sadrži:

• 86% kakao mase – 567 kalorija, 9,7 grama proteina, 19 grama ugljenih hidrata, 50,2 grama masti.
• 70% kakao mase – 561 kalorija, 8 grama proteina, 31 gram ugljenih hidrata, 45 grama masti.
• 64% kakao mase – 521 kalorija, 8 grama proteina, 39 grama ugljenih hidrata, 37 grama masti.

Sto grama mlečne čokolade sadrži:

• 567 kalorija, 6,7 grama proteina, 51 gram ugljenih hidrata, 37,3 grama masti.

Sto grama bele čokolade sadrži:

• 543 kalorija, 8 grama proteina, 58,3 grama ugljenih hidrata, 30,9 grama masti.

Pet najčešćih mitova i činjenice
Crna čokolada sadrži manje kalorija od mlečne – netačno. Obe vrste čokolade sadrže otprilike istu količinu kalorija, što iznosi oko 550. Mnogi ljudi pogrešno veruju da je crna čokolada zdravija, ali to zavisi od vaših preferencija. Za koju god čokoladu da se odlučite, važna je kontrola količine.
Postavite sebi limit od jednog reda ili 4 kockice čokolade dnevno.
Od čokolade se dobijaju akne – netačno. Nema adekvatnih dokaza da podrže ovo verovanje. Neke osobe smatraju da su osetljivije na čokoladu i da se to odražava na zdravlje njihove kože, tako da zbog toga izbegavaju čokoladu.
Čokolada je uzročnik migrene – netačno. Čokolada sadrži male količine tiramina i feniletilamina, aminokiselina iz proteina u čokoladi, koje mogu da izazovu migrenu. Takođe nema ni dovoljno dokaza da to može učiniti količina koja se nalazi u čokoladi.
Čokolada goji – tačno i netačno. Sve zavisi od toga koliko jedete. Ako jedete više od jednog reda čokolade, uz uobičajeni dnevni unos kalorija, onda to može značiti previše kalorija dnevno, a samim tim može dovesti i do gojenja. Međutim, kao deo zdrave i uravnotežene ishrane i preporučene doze vežbanja, od čokolade se nećete ugojiti.
Osobe sa dijabetesom ne mogu da jedu čokoladu – netačno. Mit o izbegavanju čokolade ako imate dijabetes već je zastareo. Tačno je da čokolada sadrži ugljene hidrate, koji kada se pretvore u glukozu, mogu podići nivo glukoze u krvi. Međutim, ako dobro kontrolišete nivo glukoze u krvi i ne uzimate prevelike količine ugljenih hidrata u jednom obroku, onda to znači da ne postoji razlog zbog kojeg ne možete povremeno jesti čokoladu kao poslasticu, kao i one osobe koje nemaju dijabetes.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.