U trendu

Jedini zdrav način ishrane

Stručnjaci odavno znaju da ishrana koja je dobra za jednu osobu ne pomaže drugim osobama koje žele da smanje telesnu težinu. Sada jedna nova studija otkriva da čak i ako smo svi jeli isto jelo i u istim količinama, naši organizmi ipak različito troše kalorije i posle jela svi imamo različit nivo šećera u krvi.

Istraživači kažu da će njihovi zaključci pomoći da se otvori put za personalizovanu ishranu. Jednog dana ćemo možda imati dijete na osnovu toga kako naš organizam reaguje na pojedinu hranu, tako da možemo da održimo nivo šećera u krvi na zdravijem nivou. Visoki nivoi šećera u krvi povezani su inače sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost, dijabetes, bolesti srca, rak i moždani udar.

„Svako ljudsko biće ima jedinstveni odgovor na hranu i kako je organizam troši pa zato moramo da pogledamo pojedinačne odgovore svakog organizma „, izjavio je dr. Eran Elinav, istraživač na Veizmen institutu u Izraelu.

Istraživanjem se došlo do zaključaka koji pomeraju naš dosadašnji pogled na ishranu: jedna količina i jedna vrsta hrane ne odgovara svima – treba imati personalizovani pristup režimu ishrane.

Istraživači su koristili aplikacije na pametnim telefonima za prikupljanje podataka. Stručnjaci smatraju da ćemo jednog dana imati pametne telefone opremljene aplikacijama i informacijama o našem jedinstvenom obrascu ishrane tako da ćemo moći jednostavno da pitamo naše telefone: „Šta bi sada trebalo da jedem?“

Zašto personalizovana ishrana?

Nivo šećera u krvi kod čoveka raste u zavisnosti od pojedene hrane i reakcije organizma, a to se ogleda, kod pojedinih osoba, u oštrom povećanju nivoa šećera u krvi – predijabet (što znači da ste na putu ka dijabetesu), ali do danas još nema preciznih metoda za predviđanje kako se nivo šećera u krvi menja posle obroka.

Jedan metod koji pokušava da procenjuje uticaj hrane na naš organizam zove se glikemijski indeks, koji rangira hranu u zavisnosti od toga kako ona utiče na nivo šećera u krvi. Ovaj metod dodeljuje ocenu za jednu hranu, tako da nije praktičan kada jedemo jela sa različitim asortimanom namirnica u različitim međusobnim kombinacijama i različitim količinama.

Razlika u tome kako ljudi reaguju na ono što jedu može se delom objasniti time kako koristimo jednostavne šećere iz hrane nakon što je organizam svari. Mi apsorbujemo ove jednostavne šećere, uglavnom u tankom crevu, a istraživači su otkrili da su specifični mikrobi u organizmu „odgovorni“ za to kako nivo šećera u krvi raste nakon obroka.

Detalji

Istraživači su koristili specijalni monitor za praćenje nivoa šećera u krvi kod 800 ljudi neprekidno više od nedelju dana. Tokom tog perioda praćenja ispitanici su pojeli oko 47.000 obroka. Muškarci i žene bili su različitih težina, a neki od njih su imali predijabet.

Ispitanici su koristili „smartfon“ aplikaciju da bi se videlo kada su spavali, radili i jeli. Istraživači su takođe analizirali uzorke iz stolice tako da su analizirani mikrobi iz creva i bakterije u stomaku.

Prema rečima dr Erana Segala, jednog od istraživača, biologa na Veizmen institutu, prvo veoma veliko iznenađenje i upečatljiv nalaz – videla se veoma velika varijabilnost u reakciji organizma na hranu kod različitih osoba, čak i kod identičnih obroka.

Neki ispitanici kada su jeli hleb imali su male promene nivoa šećera u krvi dok su drugi posle hleba imali visok nivo šećera u krvi. Na primer, jedna gojazna žena sa predijabetom dobila je nagli skok nivoa šećera u krvi posle obroka, iako je jela zdravu hranu (paradajz) .

Istraživači su zatim koristili dobijene informacije da bi predvideli kako će se nivo šećera menjati kod svake osobe nakon specifičnih obroka. Na kraju su razvili model personalizovane ishrane za 26 osoba. Dalje je bilo potrebno videti da li personalizovanje ishrane poboljšava nivo šećera u krvi.

Način i kvalitet ishrane može da smanji nivo šećera u krvi nakon obroka i menja sastav crevnih bakterija.

Primer

Kao primer, istraživači su naveli da je jedan učesnik u poslednjoj studiji koristio dva menija za ishranu:Jedan meni je sadržao musli za doručak, ručak sa sušijem, kukuruz i orahe za večeru, a marcipan za užinu.

Drugi meni se sastojao od jaja i hleba sa kafom za doručak, humusa i pite za ručak, povrća i tofua za večeru, a sladoled je bio užina.

Oba meniji su sadržala otprilike isti broj kalorija, ali prvi meni je podigao nivo šećera u krvi kod te osobe mnogo više nego drugi.

Personalizovana ishrana: perspektiva

Izveštaj će biti potencijalno koristan za ljude jer je nivo šećera u krvi povezan sa mnogim zdravstvenim tegobama, kaže Piter Turnbaug, docent za mikrobiologiju i imunologiju na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku.

Studija je finansirana isključivo iz akademskih fondova tako da nije bilo pritisaka od strane proizvođača hrane. Sada se rezultati razmatraju u diskusijama za licenciranja sa nadom da će program biti uskoro komercijalno dostupan.

„Stručnjaci odavno znaju da se promene nivoa šećera u krvi različito menjaju kao odgovor na pojedinu hranu, različito kod različitih osoba, izjavio je Piter Turnbaug, ali je nedostajao model da se koriste te informacije na način koji bi bio od koristi za svakog čoveka ponaosob.“

3 komentara
  1. Anonimni

    Personalizovana ishrana vec postoji i zove se *Ishrana u skladu sa krvnim grupama*

  2. anonimus

    Ne bi bilo zgoreg dodati i kolicinu stresa kojom smo izlozeni celog dana,svakog dana…koliki nam je tek teda secer…

  3. Anonimni

    Ma,nabolje da nam Pametni telefoni organizuju ceo zivot..Uzasss

Napišite komentar