Samonikla šumska biljka latinskog naziva Allium ursinum, poznata je i kao sremuš, cremuš, divlji luk i šumski luk, a najčešće se koristi naziv medveđi luk.
Ovo ime verovatno potiče od toga što raste rano u proleće, u vreme kada se medvedi bude iz zimskog sna. Raste u velikim grupama, uglavnom u senovitim i vlažnim kontinentalnim šumama. Gustina biljaka je često toliko velika da u potpunosti pokriva šumsko tlo, što izgleda veoma atraktivno u periodu kada drveće još nema lišće. Cela biljka miriše na beli luk, a to je posebno izraženo tokom cvetanja, kada se zeleno šumsko tlo pretvara u belo more cveća.
Pojedina biljka obično ima dva lista koja rastu na dugačkoj stabljici iz bele izdužene lukovice visine 15 do 30 cm. Često nekoliko lukovica raste zajedno, čineći da izgleda kao jedna biljka sa više listova. Listne ploče su prilično tanke i imaju zašiljene vrhove, koji se sužavaju u osnovi i pretvaraju se u peteljku.
Biljka cveta u martu i aprilu, prvo na osunčanim mestima, a zatim i na osenčenijim. Cveta u aprilu sitnim belim cvetovima u kišobranastom cvatu. Svaka biljka raste jednu uspravnu cvast koja kasnije razvija zelene mahune sa crnim semenom u sredini. Kada seme sazre, nadzemni deo biljke odumire, a priča se ponavlja sledećeg proleća.
U šumi Auvald u Lajpcigu u Nemačkoj divlji luk se bere u tolikim količinama da je lokalna policija morala da reaguje. Ovo područje ima najveće rezerve ove biljke u Evropi, što kradljivce privlači u zaštićeni rezervat prirode.
Organizovane krađe i kazne
Kris Graupner, glavni inspektor lokalne policije, rekao je:
„Ovo je organizovana akcija. Zabeležili smo slučajeve da je otkopano na stotine kilograma lukovica divljeg belog luka.
Policija smatra da iza toga stoje organizovane bande koje smišljaju precizan plan krađe. Kilogram divljeg belog luka može da dostigne cenu i do 30 evra, pa u svakom slučaju krađe šteta iznosi nekoliko hiljada evra.
„Već smo naišli na upakovane pakete, spremne za transport, što znači da se sijalice odmah šalju kupcima“, dodaje policajac.
Naročito u oblastima ruskog govornog područja, ove sijalice se smatraju delikatesom, što je jedan od razloga masovne krađe“, kaže Graupner.
Zabrinuti botaničari
Botaničar Rolf Engelman sa Univerziteta u Lajpcigu sa zabrinutošću posmatra ovaj fenomen:
„Masovno rudarenje oštećuje strukturu zemljišta i šumski ekosistem. Posle ovakvih krađa ostaju gole površine na kojima divlji beli luk godinama neće rasti.
Nadgledanje šume veličine više od 500 fudbalskih terena je nemoguće, ali savesni građani poput Elise Bauhterkirhen pomažu. Ona vodi školu u prirodi za decu i tokom jedne šetnje primetila je nešto sumnjivo:
„Video sam dve kese pune sijalica i osetio ogromnu nepravdu.
Ona je pozvala policiju, koja je uhapsila lopove.
Lopovi iz istočne Evrope osuđeni su na novčane kazne u iznosu od više hiljada evra. Za komercijalno sakupljanje samoniklog bilja moguće su kazne do 10.000 evra. Međutim, oni koji prikupe manji iznos za ličnu upotrebu ne krše zakon – to dozvoljava takozvano „pravilo buketa“.
I kod nas raste divlji beli luk
U našim šumama u proleće ima i mnogo divljeg belog luka. Ko zna gde da traži, lako će ga pronaći – najčešće u vlažnim, senovitim šumama, posebno listopadnim šumama bukve, hrasta, graba i jasena.
Divlji beli luk se lako prepoznaje po mirisu nalik na beli luk i tamnozelenim, mesnatim, duguljastim listovima.
Lekovita svojstva
Snižava krvni pritisak i masnoće: Pomaže u eliminaciji toksina, jača pamćenje, ublažava prolećni umor, glavobolje i snižava krvni pritisak i masnoću.
Jača imunitet: Bogat je vitaminom C, sadrži eterična ulja, alicin i antioksidante koji jačaju imunitet.
Anti-inflamatorno: Slično belom luku, ima antibakterijska i antivirusna svojstva i koristi se za infekcije respiratornog trakta.
Protiv arterioskleroze: Pomaže u snižavanju holesterola i triglicerida, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.
Za respiratorne infekcije: Olakšava disanje, pomaže kod kašlja i bronhitisa.
Problemi sa kožom: Zahvaljujući svojim antimikrobnim svojstvima, pomaže kod osipa, bubuljica i rana.
Kako ga koristiti?
Sveže lišće u salatama: Daje prijatan ukus sličan vlascu ili belom luku.
Tinktura ili čaj: Sveže listove staviti u alkohol i ostaviti nekoliko nedelja; Čaj se pravi tako što se prelije ključalom vodom.
Konzerviranje u ulju: Održavanje u maslinovom ulju za dodavanje u jela.
Pesto od divljeg belog luka
Sastojci:
- 100 g listova svežeg belog luka
- 50 g oraha (ili pinjola)
- 50 g parmezana ili biljne zamene
- 1 čen belog luka (opciono)
- 100 ml maslinovog ulja
- Sok od pola limuna
- So i biber po ukusu
Priprema:
- Operite i osušite listove.
- U blenderu pomešajte listove, orahe, sir i beli luk.
- Postepeno dodajte ulje dok ne dobijete željenu teksturu.
- Dodajte limunov sok, so i biber, pa ponovo promešajte.
- Poslužite uz testeninu, pečeno povrće ili kao namaz na hleb.
(Slobodna Dalmacija)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com