Bajden pobedio i u Nevadi i stigao do 290 elektorskih glasova

Kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden osvojio je i Nevadu, još jednu od ključnih saveznih država, nakon što su agencija Asošiejted pres (AP) i televizija Si-En-En (CNN) objavili da je pobedio na predsedničkim izborima u SAD.

Agencija AP i televizija CNN danas su proglasili pobedu Bajdena nad američkim predsednikom, republikancem Donaldom Trampom, posle projekcije da će kandidat demokrata osvojiti i saveznu državu Pensilvaniju, u kojoj je rodjen i gde je živeo do 11. godine.

Osvajanjem Pensilvanije, koja daje 20 elektora, Bajden je „skupio“ 284 elektorska glasa, a za pobedu je potrebno najmanje 270.

Posle pobede i u Nevadi, Bajden sada ima 290 elektora, a Tramp 214.

Prema agenciji Asošiejted pres, Bajden je do sada pobedio u 24 od 50 saveznih država i Distriktu Kolumbija.

Glasovi se još broje, a od do sada prebrojanih Bajden je dobio više od 74,9 miliona, ubedljivo najviše u istoriji na predsedničkim izborima u SAD.

Njegov rival, republikanac Tramp pobedio je u 23 savezne države, a od prebrojanih glasova pripalo mu je 70,6 miliona, što je takodje više od svih dosadašnjih predsedničkih kandidata.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.

Pobednik još nije poznat u tri savezne države, Džordžiji (daje 16 elektora), Severnoj Karolini (15), i Aljaski (3).

U Džordžiji, gde je obradjeno 99 odsto glasova, vodi Bajden sa 49,5 odsto, dok Tramp ima 49,3 odsto.

Tramp vodi u Severnoj Karolini, gde posle obradjenih 99 odsto glasova, ima 50,1 odsto, a Bajden 48,7 odsto.

Aljaska je tradicionalno republikansko uporište i Trampova pobeda u toj državi nije upitna.

Tramp od izborne noći optužuje demokrate za kradju izbora, ali za to ne navodi nijedan dokaz, i najavljuje da će pokušati da ospori rezultate pred Vrhovnim sudom SAD.

Dosadašnji predsednik se protivio brojanju glasova posle izborne noći, iako su neke savezne države propisale da su važeći i listići koji poštom stignu posle izbornog dana.

Zbog pandemije korona virusa, ove godine je putem pošte glasalo više od 65 miliona Amerikanaca. U nekim državama na snazi su propisi koji ne dozvoljavaju da brojanje glasova pristiglih poštom počne pre izbornog dana, a u drugim pre zatvaranja birališta.

Severna Karolina je odlučila da će biti važeći svaki glas koji stigne do 12. novembra, pod uslovom da je poslat najkasnije 3. novembra, dok je Pensilvanija primala listiće do 6. novembra, trećeg dana posle izbora.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.