U trendu

Bukti „vakcinski rat“, ko su pobednici, a ko poraženi

BEOGRAD – U pozadini „vakcinskog rata“ je trgovina EU s Kinom i Rusijom, a obe velike zemlje ojačale su svoje pozicije u odnosu na briselski blok zemalja, kaže konsultantkinja za ekonomsku oblast Gordana Zrnić.

Krajem decembra 2020. godine EU je potpisala sporazum s Kinom, na veliko razočarenje SAD, što pokazuje da se, uprkos brojnim manama koje se pripisuju Kini, EU ne može odreći saradnje sa njom.

Pandemija izazvana korona virusom izazvala je nezapamćeni poremećaj, kako globalne privrede tako i trgovine, budući da su i proizvodnja i potrošnja doživele veliki pad širom planete, objašnjava Zrnićeva u intervjuu za Magazin Biznis.

Zrnićeva, bivša direktorka Predstavništva Privredne komore Srbije u Briselu, kaže da je pandemija izazvala i svojevrsni „vakcinski rat“, koji u nekim elementima podseća na podele u hladnom ratu 20. veka.

Na površinu su izbile geopolitičke podele, a antikovid vakcina je postala najtraženija roba na svetskom tržištu.

Proizvodnja vakcina, s jedne strane, i sposobnost njene nabavke, s druge, kao i njena distribucija, pokazuje snagu i uticaj zemalja u svetskoj areni. Ali, u vakcini i leži mogućnost da se oporavi i nastavi svetska ekonomija i trgovina.

Ovako je Zrnićeva odgovorila na pitanje o tome koliko je pandemija izazvana virusom kovid-19 pokazala značaj međunarodne trgovine i značaj tokova robe i ljudi.

Objašnjava ko su „pobednici“ a ko „poraženi“ u „vakcinskom ratu“ koji se, kako kaže, upravo vodi na svetskoj sceni, koliko je Kina postala nezaobilazan ekonomski činilac za Evropu i svet, ali i upozorava na postulate Zelenog plana, za čiju realizaciju je postavljen rok do 2030. godine, što će i Srbija morati da poštuje.

Govoreći o aktuelnom „vakcinskom ratu“, Zrnićeva ističe da je, na globalnoj sceni Amerika, u brzoj akciji započetoj za vreme Donalda Trampa, ubrizgala veliku finansijsku injekciju u multinacionalne kompanije koje su proizvodile vakcinu, da bi posle početnih posrtanja počelo masovno vakcinisanje stanovništva.

„Najgore je prošla Evropska komisija, koja je potcenila mogućnost izbijanja vakcinskog rata i nije uložila dovoljno sredstava u njenu nabavku. Poređenja radi, američki ‘warp speed’ težak je 10 milijardi dolara, a EU je za vakcinu dala tek blizu tri milijarde evra. Evropa je ugovore potpisivala sa zakašnjenjima, i to cenkanje obilo joj se o glavu. Ne samo da je multinacionalna kompanija AstraZeneka iskoristila rupe u ugovorima i, umesto u EU, isporučila vakcinu najpre u UK, a nedavno i u Južnu Koreju, nego se sada slično ponavlja sa vakcinom kompanije Johnson & Johnson“, rekla je Gordana Zrnić.

Ona, takođe, navodi da je rezultat spori proces vakcinisanja u zemljama EU u odnosu na druge velike blokove.

Amerika očekuje da će do juna ove godine proces vakcinisanja biti završen, a taj proces će u EU biti okončan tek do kraja oktobra, dodaje.

Upitana gde je EU napravila greške, kaže:

„Pokazalo se da je EK loše vodila politiku nabavke i da njena šefica, Ursula fon der Lajen, nije bila dorasla ovom velikom problemu, zbog čega je posebno kritikovana u Nemačkoj. Ta se kritika proteže čak do njenog mentora, kancelarke Angele Merkel, koja se, u krajnjoj liniji, takođe smatra odgovornom. EK se brani time da se nije mogao dozvoliti haos pojedinačnom nabavkom, u kojem bi svaka zemlja kupovala sama za sebe, ali je činjenica da je rezultat ovog pristupa i nedovoljne efikasnosti, pad poverenja građana u briselske institucije, ali i u svoje vlastite vlade“.

Drugim rečima, dodaje Zrnićeva, pandemija čini EU u ovom momentu i politički ranjivom. EU je izgubila svoj „soft power“ i teže joj je da nametne svoj autoritet u drugim situacijama koje smatra bitnim, kao na primer, da oporezuje velike digitalne divove ili da sprovede zelene transformacije, tzv Zelenog plana.

Vakcina je najtraženija roba, ali ona je sada postala i preduslov druge trgovine, kao i slobodnog protoka ljudi, napominje Zrnićeva.

Kada je reč o tome koliko se u ovom periodu pandemije pokazala zavisnost Evrope od Kine, kaže da se u „vakcinskom ratu“, koji je velikim delom i trgovinski, nalaze i pobednici i poraženi.

Prema njenim rečima, čini se da je najveći pobednik globalno Kina, koja je nizom akcija na krilu pandemije, i u senci pandemije, pojačala svoj „soft power“ na međunarodnoj sceni.

Pre svega je pokazala da može da zauzda epidemiju na svom tlu, a od najranijih dana snabdevala je Evropu zaštitnom opremom.

„U jednom momentu, Evropa je zavisila od kineske zaštitne opreme. Relativno brzo razvila je i vakcinu, koja se, jer je proizvedena na više od 150 godina staroj metodi umrtvljenog virusa, smatra sigurnom. U tome su bili uspešniji od Rusije, koja je takođe razvila vakcinu, ali za razliku od Kine, nije uspela da u dovoljnoj meri vakciniše vlastito stanovništvo. Ipak, pokazali su da imaju traženu robu“.

Napominje da je zanimljivo kako Kina i Rusija nastoje da uđu u EU sa svojom traženom robom: vakcinom, preko njima naklonjenijih zemalja, kao šot su Mađarska, Slovačka i druge.

„Srbija i UK iskočile su kao pozitivni primeri. UK zato jer je uspela da osigura rane i dovoljne zalihe, a Srbija jer je uspela da pronađe svoju poziciju. Obe zemlje su na spoljnom obodu EU“, navodi Zrnić.

Smatra da će Evropa nastaviti proaktivnu ulogu prema Kini, uprkos negodovanju SAD, čija odluka o zabrani izvoza čipova u Kinu preti da ugrozi izgradnju 5G mreže koja je, kroz ugovore većine zemalja članica EU, poverena Kini.

Uprkos tome što se Kini zamera nedostatak transparentnosti, diskriminatorne necarinske barijere i industrijske politike prema stranim kompanijama, jake intervencije vlade u privredu koje omogućavaju dominantnu poziciju državnih preduzeća i nedovoljna zaštita intelektualne svojine, ova zemlja će i dalje biti vodeći trgovinski partner i u narednom periodu, navodi Zrnićeva.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.