CG: Priliv stranih direktnih investicija 663 mln evra lani

PODGORICA – U Crnu Goru se tokom prošle godine, uprkos pandemiji korona virusa, slilo 663 miliona evra stranih direktnih investicija (SDI), dok se iz zemlje odlilo 195,5 miliona evra.

Najviše novca su u Crnu Goru uložile su NATO članice, 230 miliona evra, pišu Dnevne novine..

Posmatrano po zemljama pojedinačno, prvo mesto po investicijama ubedljivo drži Rusija iz koje je u Crnu Goru uloženo 99 miliona evra za 12 meseci.

Sledi Kina sa ulaganjem od 71 miliona, te Švajcarska sa nešto više od 63 miliona evra.

Rusi su u crnogorska preduzeća i banke uložili 22 miliona, a u interkompanijski dug, što predstavlja ulaganja koja ne povećavaju osnovni kapital, 53 miliona evra.

Kada je u pitanju Kina, gotovo celokupni iznos od 71 milion evra je uložen u sektor interkompanijskog duga.

U isti sektor su i Švajcarci najviše ulagali, 47,9 miliona, dok su u preduzeća i banke investirali pet miliona, a u prodaju nepokretnosti u Crnoj Gori 10 miliona evra.

Priliv stranih direktnih investicija iz Italije je iznosio 45 miliona, iz SAD-a 29,4 miliona, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 28 miliona, a iz Srbije 27,8 miliona evra.

Lanjska ulaganja iz Nemačke su bila „teška“ 26 miliona evra, dok su po 18 miliona investirale Turska i Holandija.

Što se tiče priliva investicija iz regiona, najviše novca je, pored Srbije, u Crnu Goru uložila Hrvatska, pet miliona evra, kosovski investitori su uložili 4,5 miliona, iz Bosne i Hercegovine je stiglo 3,1 miliona, a iz Albanije nešto više od milion evra.

Najmanje stranih ulaganja u Crnu Goru je lani bilo iz Severne Makedonije, 653.000 evra.

Iz zemlje se po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo odlilo 28,5 miliona evra, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 167 miliona.

Priliv SDI u formi vlasničkih ulaganja iznosio je 240,9 miliona evra, što čini 36,2 odsto ukupnog priliva. Od toga je u nekretnine uloženo 116,4 miliona evra, a u preduzeća i banke 123,8 miliona.

Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 389,9 miliona evra, što je za 21,1 odsto više nego u istom periodu 2019. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.