Da li je Angela Merkel odgovorna za sporo vakcinisanje?

BERLIN – Da li je nemačka kancelarka Angela Merkel odgovorna za odugovlačenje na početku vakcinisanja protiv korona virusa, postvalja pitanje DW i navodi da druge zemlje vakcinišu brže i da nadležni ministar Špan želi da ubrza stvar.

DW navodi da je najtiražniji nemački list „Bild“ 4. januara u tekstu pod naslovom „Ovako je Merkelova kočila kupovinu vakcine“ objavio da je ministar zdravlja Jens Špan u junu hteo da sklopi savez sa kolegama iz Francuske, Italije i Holandije, kako bi kod proizvođača vakcina AstraZeneka naručili 400 miliona doza vakcina protiv korone, ali i da ga je Merkel zaustavila.

Nemačka kancelarka navodno nije htela da joj prigovaraju kako bez dogovora s ostalim članicama Evropske unije nabavlja vakcinu.

Ona se založila za rešenje Evropske komisije koje je obuhvatilo svih 27 zemalja EU.

Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert je to u ponedeljak u principu potvrdio:

„Svesno smo tražili zajednički evropski pristup sa partnerima“.

On je rekao da vlada stoji iza takvog pristupa.

Navodno je Evropska unija s vodećim proizvođačem Bajontek iz Majnca sklopila sporazum tek sredinom novembra, dok su Amerikanci već u julu naručili 600 miliona doza.

Ugur Šahin, šef firme Bajontek je za nedeljnik „Špigel“ rekao da ga je oklevanje Brisela pri naručivanju vakcine začudilo.

Ministar Jens Špan, prema medijskim izveštajima, preispituje načine ubrzavanja vakcinisanja u Nemačkoj. Na primer, Institut Robert Koh trebalo bi da proveri

mogućnost da se poveća vremenski razmak između primanja prve i druge doze, da bi se prvo vakcinisanje obavilo kod što više ljudi. Za sada je razmak najviše 42 dana.

Takođe, iz jedne flašice bi možda moglo da se uzima šest, umesto pet vakcina kao do sada, jer izgleda da su flašice zaista prepunjene.

Od ponedeljka su u više nemačkih federalnih jedinica počeli sa radom vakcinacioni centri. Ukupno ih je 440. Oni centri koji već neko vreme rade – recimo u Berlinu – izveštavaju o sporom početku, navodi DW.

Osim toga, nemačke pokrajine se ponašaju različito. Dok se u nekima ugrožene grupe, kao što su građani stariji od 80 godina, aktivno pozivaju da se vakcinišu, druge pokrajine uvele su sajt i telefonski broj na koji se prijavljuje. I često je nemoguće doći na red.

Čudi i činjenica da spremnost za vakcinisanje nije posebno velika, naročito među saradnicima medicinskih ustanova.

Jedna studija „Nemačkog interdisciplinarnog udruženja intenzivne i urgentne medicine“ ustanovila je da polovina negovatelja i četvrtina lekara trenutno ne želi da se vakciniše, iz straha od dugoročnih posledica.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.