U trendu

Deca su otpornija na koronavirus od odraslih

Vest o tome da je novorođenčetu u Kini 5. februara, 30 sati po rođenju, dijagnostikovan koronavirus, brzo je obišla svet.

Ono je najmlađi pacijent do sada sa dijagnozom novog virusa od koga je do sada preminulo više od 1.000 ljudi i zaraženo više od 40.000, uglavnom u Kini, ali je virus registrovan u više od 30 država.

Međutim, među zaraženima je tek nekoliko dece.

Najnovija studija o epidemiji objavljena je u “Žurnalu Američke medicinske asocijacije” i poziva se na analizu pacijenata u bolnici u Vuhanu, gradu koji je epicentar zaraze.

Kako je navedeno, nešto više od polovine zaraženih virusom ima između 40 i 59 godina, a samo 10 odsto pacijenata mlađe je od 39

„Slučajevi obolele dece su vrlo retki“, navode istraživači.

Niska učestalost kod dece

Postoje brojne teorije, ali medicinski eksperti nemaju konačan odgovor na to zašto je potvrđeno samo nekoliko slučajeva zaražene dece

„Iz razloga koji nisu sasvim jasni, čini se da deca ili odolevaju infekciji ili nisu ozbiljno inficirana“, kaže za BBC Jan Džons, profesor virusologije na Univerzitetu u Redingu.

To bi moglo da znači da deca imaju blaži oblik bolesti, da imaju simptome koji se ne pogoršavaju, pa zbog toga ne idu kod lekara i nisu hospitalizovana.

Natali Mekdermot, profesorka na Univerzitetskom koledžu u Londonu je sa tim saglasna.

„Deca starija od pet godina i tinejdžeri obično imaju imunitet koji je prilično spreman za borbu protiv virusa“, kaže ona i dodaje da mogu da budu zaraženi, ali da imaju blaži oblik bolesti ili da ne pokazuju simptome infekcije.

Postoji presedan za ovako nisku učestalost kod dece, raniji korona virusi poput Sarsa, koji je takođe krenuo iz Kine 2003. godine i od koga je umrlo 800 ljudi, odnosno 10 odsto od ukupnog broja inficiranih, takođe je bio vrlo redak među decom.

Stručnjaci iz američkog Centra za kontrolu bolesti su 2007. godine identifikovali 135 pedijatrijskih slučajeva Sarsa, ali među decom ili adolescentima nije bilo smrtnih slučajeva.

Da li virus ima teži efekat po odrasle nego po decu?

Ovakve bolesti kod odraslih imaju veći broj simtoma i mnogo ozbiljnije posledice nego kod dece.

„To se događa verovatno zato što deca imaju neku vrstu imuniteta na korona virus“, rekao je za BBC Endrju Friman, stručnjak za infektivne bolesti na Kardid Univezitetu.

„Razlog bi mogao da bude i to što zvaničnici ne testiraju decu sa blagim simptomima“, rekao je.

Krstl Doneli, naučnica na statističkoj epidemiologiji na Univerzitetu Oksford i Imperijal koledžu London, slaže se sa tim i navodi podatke o epidemiji Sarsa u Hongkongu.

„Zaključak naših kolega bio je da je kod male dece postojao manje agresivan klinički tok bolesti, pa su bila manje pogođena.“

Prethodne bolesti

Odrasli sa drugim oboljenjima koja utiču na njihov imuni sistem, poput dijabetesa ili srčanih oboljenja, ranjiviji su na ovakve vrste bolesti

„Upala pluća, jedna od posledica korona virusa, može da utiče na one sa oslabljenim imunološkim sistemom, jer im je zdravlje već narušeno“, objasnio je Jan Džons.

„To se događa i sa gripom i drugim respiratornim infekcijama.“

Otkriveno je da oko polovine analiziranih pacijenata u istraživanju ima druge hronične bolesti.

(BBC na srpskom)