Direktor Aktavisa: Ove godine na tržištu desetak novih lekova

Farmaceutska kompanija Aktavis (Actavis) će ove godine tržištu ponuditi desetak novih lekova iz oblasti terapije bola, hipertenzije i urologije, najavio je danas direktor Aktavisa za Srbiju i Crnu Goru Pavle Marjanović.

„Pandemija korona virusa je usporila sve procese neophodne da bi se novi lek našao na tržištu, ali verujemo da ćemo u narednom periodu da se polako vraćamo u normalu“, rekao je Marjanović agenciji Beta.

Istakao je da je strategija Aktavisa, koji je deo Teva grupe, godinama ista – lansirati na tržištu Srbije lekove najnovije generacije po pristupačnim cenama.

„Time omogućavamo da širi krug pacijenata dobije neophodne i moderne terapije“, kazao je Marjanović.

Kako je naveo, kada je u pitanju proizvodnja bolničkih lekova koji nemaju zamene ne tržištu, Aktavis nema najavljene probleme u proizvodnji i očekuje se nesmetano i uredno snabdevanje.

Govoreći o tome kako je pandemija uticala na poslovanje Aktavisa on je ocenio da je snabdevanje bilo redovno za skoro svih 300 lekova koji su registrovani u Srbiji.

„Kratkoročni problemi su nastajali kod lekova čija je potrošnja naglo porasla u vreme kovida – što je problem kompletne industrije lekova. Teva, kao najveća globalna generička firma, zahteva precizno predvidjanje potrebnih količina po tržištima, pa poremećaj u traženim količinama može da dovede do kratkoročnih nestašica“, objasnio je Marjanović.

Po njegovim rečima Aktavis je, zahvaljujući dobroj saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO), uspeo da obezbedi redovno snabdevanje tržišta tako što su praćeni lageri „ugroženih“ lekova i rokovi isporuka svih proizvodjača leka čija je potražnja naglo skočila.

„Ono što je važno za održivost proizvodnje i snabdevanja lekovima je redovnost plaćanja od strane države kao najvećeg kupca, koja u Srbiji, i tokom svih meseci kovid krize, nije bila dovedena u pitanje“, rekao je Marjanović.

Odgovarajući na pitanje da li je bila smanjena prodaja „nekovid“ lekova, odnosno da li su pacijenti redovno uzimali propisane terapije i da li su pravljene kućne zalihe nekih lekova, on je kazao da su se na početku pandemije pacijenti na hroničnim terapijama snabdeli lekovima za nešto duži period nego što je uobičajeno, ali nikada nije postojala opasnost da ostanu bez potrebnih lekova.

„Za neke lekove se, nakon početnog skoka, dogodio pad u potražnji, ali generalno gledano, kada se sve pogleda na godišnjem nivou, potražnja za većinom ‘nekovid’ lekova za je bila slična prethodnim“, kazao je Marjanović.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.