Epidemiolog Zoran Radovanović izjavio je u Novom danu da su preduzete mere, „kakve su, da su“, dovele do zaravnjenja“. „U Hrvatskoj je ta zaravnjenost trajala 20 dana, kod nas je za sad desetak. Jučerašnji povećani broj ne odražava toliko epidemiološku situaciju, koliko činjenicu da se obuhvat bio veći. Očekujemo da će, što se tiče stvarne epidemiološke situacije, biti sve bolje kako idemo ka drugoj polovini meseca“, rekao je on.
Radovanović kaže da, ni doktor Kon, ni doktor Tiodorović ne snose nikakvu krivicu „što se neki direktor u Nišu ponašao mimo propisa“.
„Kolega Kon je uživao opštu podršku sve dok nisu počela da se postavljaju pitanja da li se mere odnose na sve ili ima izuzetaka, kao u Životinjskoj farmi, da li su neke životinje ravnopravnije od drugih. On je polazio od toga, da ako se neka mera nametne, onda važi za sve. U Palatu Srbija, gde je jako prostrano, novinari ne smeju, a smeju da se guraju kad je neki politički skup. Sve je to nesrećan sticaj okolnosti, koji je uticao na njega i na druge članove stručnog štaba“, kaže Radovanović.
Prema njegovim rečima, imamo prodor zaraze u više zdravstvenih ustanova. To je, kako kaže, neizbežno.
Komentarišući slučaj Geronotološkog centra u Nišu, kaže da je to „primer neodgovornosti direktora te ustanove“.
„On je dozvoljavao da stariji ljudi izlaze, da im dolaze posete, to je nešto o čemu stručni štab nije mogao da ima pojma“, kaže Radovanović.
Prema Radovanovićevim rečima, „kakve su, da su, ove mere su dovele do zaravnjenja“.
„U Hrvatskoj je ta zaravnjenost trajala 20 dana, kod nas je za sad desetak. Jučerašnji povećani broj ne odražava toliko epidemiološku situaciju, koliko činjenicu da se obuhvat bio veći. Očekujemo da će, što se tiče stvarne epidemiološke situacije, biti sve bolje kako idemo ka drugoj polovini meseca“, kaže on.
Dodaje da će mere koje su sada primenjene „morati polako da se relaksiraju“.
Govoreći o relaksiranju mera, Radovanović kaže da bi prvo na posao trebalo da budu vraćeni „najmlađi i sredovečni“.
„Kod nas je malo onih preko 65 godina koji su u radnom odnosu. Važno je da se organizuje proizvodni proces tako da ne dolazi do bliskog kontakta između radnika. Moramo o tome da vodimo računa, da pustimo najstarije građane da odu u park, ali ne odjednom sve – možda po kučnim brojevima, određenim satima… I gradski saobraćaj bi mogao fazno da se vraća“, predlaže Radovanović.
Prema njegovim rečima, nije realno da se pronađe vakcina pre narednog proleća ili čak leta.
„U svetu četrdesetak laboratorija radi na vakcini, neke su već počele. Kina prednjači u svetu u pogledu farmaceutske industrije, vakcina isto, ona snabdeva veliki deo zapada vakcinama. Moguće je da će Kina biti prva koja će da napravi vakcinu“, kaže on.
(N1 Beograd)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com