U trendu

DW: EU u „raljama“ pandemije i u 2022. godine

BON – Evropska unija nije uspela da u 2021. pobedi koronu, a u 2022. godini će najvažnija pitanja i dalje ostati pandemija, privreda, sukobi u susedstvu i migracije, piše Dojče vele.

Osvrt na 2021. i pogled na 2022. godinu, kada je u pitanju Evropska unija, može se sažeti jednom rečju – pandemija, a borba protiv korone bila je i ostaće dominantna tema.

Novi nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah (SPD), čiji će glas ubuduće biti važan među 27 ministara zdravlja zemalja članica EU, početkom decembra jasno je rekao da će „pandemija trajati duže nego što smo mislili“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je kao i Lauterbah po profesiji lekar, kaže da je dovoljno loša vest već i to da četvrti talas pandemije korone drži Uniju čvrsto u šaci.

Kako navodi DW, Evropska unija mora da preduzme mere protiv novog omikron soja korona virusa, a to pre svega znači da vakcinacija mora da se intenzivira.

Evropska komisija je prošle godine u ime 27 država članica nabavila oko milijardu doza vakcina za građane EU, a još 350 miliona izdvojeno je za Kovaks, međunarodnu kampanju vakcinacije koju su pokrenule Ujedinjene nacije.

U novoj godini EU će nastaviti sa nabavkom vakcina.

Predsednica EK je obećala pomoć u otvaranju proizvodnih pogona, naročito u Africi, ali i dostavu većeg broja vakcina.

„Cilj za 2022. je da se obezbedi da do sredine godine 70 odsto svetske populacije bude potpuno vakcinisano“, izjavila je Fon der Lajen.

Procenat vakcinisanih u državama članicama EU veoma je različit i kreće se od 26 odsto u Bugarskoj, do 82 procenta na Malti, što je, kako ocenjuje DW, posledica kampanje vakcinacije i zaštitnih mera kao što su obavezno testiranje ili vakcinacija kao preduslov da bi se išlo na posao, u prodavnice, restorane ili škole.

Austrija i Nemačka žele da uvedu obavezno vakcinisanje za sve, dok su Grčka, Italija i druge zemlje osmislile pravila po kojima su vakcine obavezne za određene profesionalne ili starosne grupe.

Ministri zdravlja EU će u 2022. godini, što je pre moguće, raspravljati da li obavezna vakcinacija ima smisla, jer se postavlja pitanje da li će recimo Nemačka, ukoliko uvede obaveznu vakcinaciju, dozvoljavati nevakcinisanim građanima iz drugih zemalja EU da uđu na njenu teritoriju.

„Nadamo se najboljem, pripremamo se za najgore“, rekla je Fon der Lajen, sumirajući svoju strategiju borbe protiv pandemije za 2022. godinu

DW navodi i da se privredni oporavak EU, koji je započeo 2021. godine, mora nastaviti i što je više moguće proširiti i u 2022. godini.

Ova godina je bila obeležena i žučnim raspravama oko pravosudnog sistema, ali i sistema vrednosti EU, koje su nacionalno-konzervativne vlade u Poljskoj i Mađarskoj odbacivale ili otvoreno dovodile u pitanje, a DW ocenjuje da bi centrifugalne sile mogle da u 2022. postanu još jače.

Moglo bi doći i do obračuna sada kada je evropsku politiku napustila nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je vodila pomirujuću politiku.

Takođe, sledeće godine sve oči će biti uprte u Francusku, pošto je francuski predsednik Emanuel Makron ponovo kandidovao za predsednika na izborima koji se održavaju u aprilu.

U predizbornoj kampanji protiv desničarskog fronta, Makron želi da pokaže da je promenio Evropu kao što je obećao.

On želi da EU pretvori u „strateškog i suverenog igrača“, pre svega na spoljnopolitičkom planu.

U članku DW-a se navodi i da je odnos prema migracijama, izbeglištvu i pravu na azil, predmet stalnih rasprava u EU, ne samo kada se radi o granici sa Belorusijom, već i na Lamanšu, Kanarskim ostrvima, u Italiji, Grčkoj i na Balkanskoj ruti.

U 2021. godini ništa se nije ni promenilo ni pokrenulo, a da li će će 2022. doneti rešenje to ostaje da se vidi, navodi se u tekstu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar