Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je da ekonomije Zapadnog Balkana treba da iskoriste trenutak saradnje usled krize izazvane pandemijom novog korona virusa za jačanje regionalne integracije.
Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Žužana Hargitai izjavila je da je visoka cena stavljanja korona virus pod kontrolu, da zemlje zapadnog Balkana ne mogu same da nose teret te borbe i da treba da znaju da nisu same, iako nisu članice EU ili evrozone.
Uoči sutrašnjeg virtuelnog samita EU i Zapadnog Balkana, Hargitai je rekla da EBRD predvodi podršku zemljama regiona i da posle rekordne 1,3 milijarde evra investicija u 2019. godini, ove godine planira da isporuči do 1,7 milijardi evra u cilju ublažavanja posledica krize izazvane pandemijom.
„Ova kriza pokazuje da je saradnja ispravan put. Zemlje Zapadnog Balkana treba da iskoriste ovaj trenutak da donesu novi zamah regionalnoj integraciji. Jedna od posledica krize biće redizajniranje globalnih lanaca isporuke i to bi mogla da bude istorijska šansa za Zapadni Balkan“, navela je Hargitai.
U tekstu o odgovoru EBRD na krizu na Zapadnom Balkanu, navodi se da su oštre mere ograničenja bile šok za ekonomiju regiona koji je očekivao da ubrza ekonomski rast u 2020. godini.
„U šest ekonomija Zapadnog Balkana, EBRD je vodeći institucionalni investitor. Banka u proseku investira više od milijarde evra u region. U 2020. godini nastoji da na krizu odgovori obezbedjivanjem do 1,7 milijardi evra“, navodi Banka.
U izveštaju o regionalnim ekonomskim izgledima, objavljenom u arpilu, EBRD navodi da su vanredne zdravstvene mere pogodile domaću ponudu i tražnju, što predstavlja najveći poremećaj globalne ekonomske aktivnosti od Drugog svetskog rata.
„Restriktivne mere uvedene radi suzbijanja korona virusa mogle bi da imaju značajan dugoročan ekonomski, politički i verovatno socijalni uticaj“, navodi se u tom izveštaju.
U izveštaju stoji da su BiH, Severna Makedonija i Srbija, koje sve imaju jake proizvodne baze, možda najviše pogodjene poremećajem globalnih lanaca snabdevanja.
Albanija i Crna Gora, koje se mnogo oslanjaju na turizam, negativno će biti pogodjene ograničenjima kretanja i kod kuće i u onim zemljama odakle dolazi turisti, dok će na Kosovu, i u izvesnoj meri i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, doći do pada domaće tražnje, navodi EBRD.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com