Epidemiolog s Harvarda: 14 dana karantina – kardinalna greška

Od početka pandemije koronavirusa, zvanični stav naučnika, pa i Svetske zdravstvene organizacije, jeste da period inkubacije traje do 14 dana. Na osnovu tih informacija, države širom sveta su sprovodile karantine, ali ispostavilo se da ovaj period može da traje i značajno duže, što je veliki problem.

Inkubacija je period koji protekne od prodiranja virusa u organizam, do pokazivanja prvih simptoma. U tim danima, osoba se oseća sasvim normalno, ne zna da je zaražena i nema nikakve zdravstvene poteškoće – ali je zarazna. Drugim rečima, tokom perioda inkubacije veoma lako može da dođe do prenošenja virusa, a da toga nisu svesni ni onaj koji prenosi, ni onaj je zaražen, jer niko nema simptome.

Ovaj period je veoma važan u borbi protiv daljeg širenja zaraze, jer je svrha karantina ili samoizolacije upravo u tome da potencijalno zaražen čovek bude sklonjen od zdravih ljudi u trajanju perioda inkubacije. Ukoliko nakon tog perioda ne dođe do razvijanja simtpoma, možemo sa sigurnošću da kažemo da osoba nije zaražena. U suprotnom, ukoliko razvije simptome, mora da ide na lečenje i nastavlja se sa izolacijom. U većini zemalja širom sveta preporučeni period samoizloacije ili karantina je upravo 14 dana jer je to, prema stavu Svetske zdravstvene organizacije, najduži period inkubacije, iako se, kako navode, simptomi najčešće pokažu u roku od pet dana. Međutim, epidemiolog i zdravstveni ekonomista sa Harvarda Eik Fejgl-Ding upozorava da sve veći broj informacija ide u prilog tome da bi period inkubacije mogao da bude značajno duži kod pojedinih ljudi, što praktično znači da karantin od 14 dana nije dovoljan.

On je na svom Tviter nalogu podelo ozbiljno upozorenje povodom ovoga.

“Ovo je ozbiljan problem i ne mogu to dovoljno jako da naglasim, jer smo karantin bazirali na toj magičnoj cifri od 14 dana. Ali mnogi ljudi imaju inkubacioni period koji je duži od toga, i to je problem. Nedeljama SZO i CDC govore da se simptomi kod polovine obolelih ispolje u roku od pet dana, ali da savetuju karantin od 14 dana za svakoga ko je bio izložen virusu kako bi se sprečilo dalje širenje.

Taj period karantina je izveden iz analize koja je objavljena u januaru, a koja je rađena na malom broju zaraženih u Vuhanu i koja je pokazala da se kod 95 odsto pacijenata simptomi pokažu u roku od 12 i po dana. Međutim, nova istraživanja pokazuju da je nekim ljudima potrebno dosta duže da razviju simptome, što je podstaklo neke naučnike da kažu kako karantin od 14 dana nije dovoljan. Neki eksperti za javno zdravlje urgiraju da se uvede duži period izolacije, posebno u zemljama u kojima se testovi ne vrše masovno.

Tim naučnika iz pet univerziteta u Kini i Kanadi je objavio studiju sredinom marta, prema kojoj skoro jedan od osam pacijenata ima duži inkubacioni period od 14 dana, što ih je navelo da se zapitaju da li je trenutno trajanje karantina optimalno”, piše dr Fejgl-Ding.

On dalje navodi da su naučnici iz tog tima zaključili kako bi period karantina trebalo da se produži i da traje od 17 do 21 dan, kako bi se postigli optimalni rezultati. Od 2.015 pacijenata, koliko je ispitano u ovoj studiji, čak 233 osobe su imale inkubaciju dužu od 14 dana. To je gotovo 12%. Inkubacija se kod pacijenata koji su ispitivani kretala od nula do čak 33 dana. Kako navode, ukoliko imate 10 ljudi sa Kovidom-19 u nekom gradu, to onda nije strašno. Ali, ako imate 10.000 zaraženih, to znači da ćete, sa karantinom od 14 dana omašiti sa čak 1.200 ljudi. To je već ozbiljan problem.

“Drugo istraživanje je otkrilo da će na svakih 10.000 zaraženih njih 101 razviti simptome tek nakon 14-dnevnog karantina. Rojters je izvestio o jednom takvom slučaju, kada je krajem februara 70-godišnji čovek u Kini pokazao prve simptome tek 27 dana nakon što je došao u dodir sa virusom”, nastavlja epidemiolog.

On dalje naglašava da je za zemlje koje nemaju veliki broj testiranih, kao što je SAD, njegov savet da se produži karantin.

“Ukoliko vam je cilj da uhvatite na vreme 99 od 100 zaraženih, onda je 14-dnevni karantin možda okej. Ali, ta jedna osoba može da prođe neprimećeno i da zarazi druge ljude. Tako da je pitanje da li ste spremni da tolerišete takav rizik? Ovo istraživanje bi trebalo svakoga ko je zadužen za javno zdravlje da natera da se zapita koliki rizik su spremni da tolerišu. Ja mislim da bi nama rizik za toleranciju trebalo da bude manji od 1 u 100. Trebalo bi da bude oko 1 u 10.000”, navodi on.

Epidemiolog naglašava da je dalje istraživanje neophodno, kako bi se utrvdilo da li godine, pol i drugi zdravstveni problemi utiču na dužinu trajanja inkubacije, ali i da je to tema kojom je trebalo da se bavimo na vreme – pre dva meseca.

I mnogi drugi stručnjaci se slažu da bi duži period inkubacije bio optimalan, ali se postavlja i pitanje koliko je izvodljiv. Međutim, ono što naglašavaju da je neophodno jeste da se odradi testiranje poslednjeg dana karantina, posebno u slučajevima kada postoji veliki rizik da će osoba zaraziti druge – kada radi, na primer, negde gde će biti u kontaktu sa većim brojem ljudi.

Da stvar bude još komplikovanija, neka preliminarna istraživanja pokazuju i da virus ostaje u organizmu neko vreme nakon što osoba ozdravi. Zbog svega toga, smatra epidemolog, možda bi bilo optimalno da se karantin produži bar na 16, 17 dana.

(Ljubica Krstić, nova.rs)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.