Forin polisi: Italijanska ekonomija u klještima pandemije

RIM – Italijanska vlada hoda po tankoj žici kako se zahuktava kriza koronavirusa, piše Forin polisi u opšrinoj analizi o stanju italijanske ekonomije.

Pored ostatka Evrope, i Italiju je zahvatio ponovni talas koronavirusa na koji je država odgovorila postepenim pooštravanjem mera zaključavanja širom zemlje.

Slogani o otpornosti ekonomije, promovisani tokom prvog talasa pandemije, ustupili su mesto osećanju umora, koje se prelilo u bes krajem oktobra ,kada je vlada najavila novo zatvaranje, navodi se u tekstu.

Protesti, koje su u oktobru i novembru predvodili vlasnici malih preduzeća i restorana, kao i samozaposleni profesionalci i sezonski radnici u ugostiteljskom i turističkom sektoru, za sada nisu prerasli u masovni pokret, delom zbog toga što je vlada brzo najavila nove pakete ekonomskog spasavanja za one iz tih kategorija delatnosti koje nove mere pogađaju.

Ipak, nezadovoljstvo je opipljivo, a vlada je suočena sa izazovom balansiranja između zaštite zdravlja građana i ekonomije zemlje.

Italijanska centralna banka procenjuje da će suvereni dug zemlje, koji je već drugi po veličini u Evropskoj uniji, iza grčkog, dostići 158 posto BDP-a kako se kriza bude zahuktavala

Iako se italijanski dug povećava, on ipak košta manje, jer se kamate drže na niskom nivou.

Kako objašnjava Papadija iz istraživačkog centra Brugel, za to postoje tri razloga.

„Prvi je taj da je ovo univerzalni fenomen, jer su kamatne stope na najnižem mogućem nivou ikada. Drugi je specifičan za Evropu, odnosno aktivnost Evropske centralne banke u pogledu kupovine drzavnih obveznica, a treći je da italijanska vlada ne sprovodi politike koje je donela prethodna vlada“, navodi on.

Ali, bilo kakva promena tih okolnosti bila bi problematična za održivost duga, ocenjuje FP i dodaje da je suspenzija strogih budžetskih pravila EU omogućila Italiji i drugim teško pogođenim zemljama, poput Španije i Francuske, da povećaju svoj javni dug.

U analizi se napominje da se italijanska ekonomija u znatnoj meri oslanja na neformalni rad i brojna manja preduzeća, a da su obe te kategorije zaobiđene merama o kompenzovanju individualnih ekonomskih troškova pandemije.

Dođe se, međutim, da je vlada u Rimu, među zemljama OECD-a, učinila jedan od najvećih fiskalnih napora proporcionalno BDP-u.

„Uprkos tome, podrška nije stigla do dela onih kojima je najpotrebnija. Mnoge porodice ostale su bez potrepština ili sa nedovoljnom socijalnom pomoći. Naknade za nezaposlenost, najavljene u martu, trpele su velika birokratska kašnjenja i često su bile nedovoljne za pokrivanje životnih troškova u dužem vremenskom periodu“, piše FP.

Budući da je šema očuvanja radnih mesta povezana sa zaradom, radnicima bez redovnog radnog vremena ili delimično prijavljenog radnog vremena prihod je jednostavno smanjen.

„Jedan specifičan problem sa kojom se Italija suočava u ovom pogledu je taj što uglavnom ima mala preduzeća i značajan nivo neformalne ekonomije. To su dve oblasti gde je najteže pružiti pomoć preduzećima koja su zapala u teškoće“, kaže za Forin Polisi Frančesko Papadija, viši saradnik u briselskom ekonomskom think tenku Brugel.

Prema italijanskom Nacionalnom institutu za statistiku, neformalna ekonomija u zemlji se procenjuje na oko 11 procenata BDP-a i najrasprostranjenija je u uslužnom sektoru, koji je takođe najteže pogođen pandemijom.

Sektori transporta i ugostiteljstva, koji se uglavnom oslanjaju na mala i srednja preduzeća, čine oko 40 procenata vrednosti neformalne ekonomije procenjene na 192 milijarde evra.

U EU kao celini, neformalni rad čini 11 procenata ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru i pretežno je zastupljeniji u zemljama Istočne Evrope, dodaje FP.

List takođe navodi da je, nekoliko dana nakon što su se protesti rasplamsali u gradovima širom zemlje, italijanska vlada najavila novi paket podrške od 5,4 milijarde evra (oko 6,5 milijardi dolara) kako bi pomogla sektorima koji su najviše pogođeni delimičnim zaključavanjem, kao što su zabava, restorani i barovi.

Ova sredstva bi trebalo da se povećavaju, budući da sve veći broj regiona i gradova podleže ograničenjima kretanja i zatvaranjima.

S novim paketom, ukupna sredstva koja je Italija do sada izdvojila za zdravstveni sistem, radnike, kompanije i obrazovni sektor za prevazilaženje krize bez presedana premašuju 100 milijardi dolara.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.