Gradski budžeti krpe rupe kaznama za kršenje kovid mera

BERLIN – Mere ograničenja u Nemačkoj uvedene zbog korona pandemije nose sa sobom i opsežan katalog kazni koje se mogu izreći u slučaju njihovog kršenja.

Mere vezane za koronavirus definisane u okviru nemačkog Zakona o zaštiti od zaraze, a to je u nadležnosti saveznih pokrajina. Zbog toga ne postoji jedinstveni katalog novčanih kazni za čitavu zemlju Kršenje propisanih mera se smatra prekršajem, pri čemu je moguće da, u zavisnosti od visine kazne, prerastu i u krivično delo, piše Dojče vele (DW).

Na saveznom nivou ne postoje opšte odredbe o visini kazne, već samo okvirne. Tako se recimo za kršenje zabrane okupljanja propisuje novčana kazna ili zatvor do pet godina, za kršenje zabrane kontakta kazna je od 200 evra pa naviše, a za nepoštovanje zabrane obavljanja delatnosti predviđa se novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine.

Do sada se u Nemačkoj najčešće beleži kršenje odredaba o ograničenju kontakata. Ali, i tu su među pojedinim pokrajinama razlike osetne.

Svako ko prekrši zabranu kontakta u Berlinu plaća najmanje 50 evra, a u Diseldorfu 200 evra. Onaj ko se u Štutgartu vozi u autobusu bez maske plaća i do 250 evra, a u Majncu samo 50.

Dok vlasnici kafića i restorana, koji protivno odredbama otvore ugostiteljske objekte, u Kelnu moraju da računaju s kaznom od 1.000 do 2.000 evra, u Minhenu se za taj prekršaj plaća 5.000 evra, a u Berlinu od pet do deset hiljada. A onima koji neki propis više puta prekrše prete povećane kazne i do 25.000 evra.

Pitanje je međutim koliko gradovi uopšte ubiru novca od kazni?

Situacija je veoma različita. Za sada je prvak u toj disciplini Štutgart – tamo je do sada izrečeno kazni u iznosu od dva miliona evra, gotovo četiri puta više nego u Kelnu iako Keln ima 400.000 stanovnika više, a sigurno je da njegovi građani nisu disciplinovaniji.

Drugoplasirani je Minhen s trenutnim prihodom od 1,8 miliona evra, a sledi Hamburg sa 1,3 miliona. Moguće je međutim da on prestigne Minhen s obzirom na to da taj grad na severu Nemačke trenutno nema tačne podatke o kaznama koje su izrečene a nisu još naplaćene. Do početka decembra u budžet tog najvećeg nemačkog lučkog grada po ovom osnovu se slilo 1,3 miliona evra.

Nakon lokdauna u novembru, broj prekršajnih postupaka u Hamburgu se utrostručio, a u Hanoveru je čak osmostruko veći. U Minhenu je sve ostalo gotovo isto. Vizbaden ima otprilike isti broj stanovnika kao i Kil, ali je pokrenuo dvanaest puta više postupaka protiv prekršilaca korona mera i očekuje gotovo deset puta veći prihod.

Većina gradova novac prikupljen od kazni koristi za popunjavanje rupa u budžetu. Oni su, naime, generalno gledano u hroničnom i značajnom minusu, s obzirom na to da imaju manje prihode od poreza jer je velik deo prodavnica i ugostiteljskih objekata većim delom prošle godine bio ili zatvoren ili su radili u smanjenom obimu.

Redak izuzetak od tog pravila je Bon. U aprilu je ovaj bivši nemački glavni grad uplatio 219.000 evra prikupljenih od novčanih kazni u posebno osnovan Fond solidarnosti za institucije kulture.

Osim toga, nominalno se izrečene kazne ne slivaju odmah u gradsku kasu. Ralf Munser, portparol grad Vizbadena, objašnjava i zašto: „Disciplina mnogih građana, kada je o plaćanju kazni reč, često nije baš velika. Oni odugovlače s uplatom, pokušavaju da objasne zašto novčana kazna koja im je izrečena nije opravdana – iako vrlo malo njih ima u tome uspeha“.

Ipak, svako ko misli da gradovi pune kase novčanim kaznama vezanim za koronu – vara se. Primera radi, grad Minhen je 2019. godine „ubrao“ 9,2 miliona evra kazni zbog pogrešnog parkiranja, što je pet puta više od novčanih kazni zbog nepoštovanja mera protiv korone, navodi nemački radio DW.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.