Grinvald: Pandemija je duboka i sistemska destabilizacija

NJUJORK – Pandemija COVID-19 predstavlja duboku i sistemsku destabilizaciju ljudskog društva, kaže predsednica njujorškog Memorijala i muzeja 11. septembra Alis M. Grinvald i dodaje da čovečanstvo, suočeno sa takvim izazovima mora prepoznati njihovu globalnu međupovezanost i da se ono što se događa na jednom mestu događa svima.

„Mir će biti rezultat novog hrabrog sveta u kojem kolektivno prepoznajemo neophodnost deljenja resursa za boljitak svih“, rekla je Grinvald u intervjuu za Inicijativu „Lica mira“, dostavljenom Tanjugu.

Alis M. Grinvald članica je Inicijative Lica mira, čija je ideja promovisanje informisanog i zrelog civilnog društva, a kroz razgovore sa globalnim liderima želi da podigne svest o tome da svako od nas može dati vredan doprinos promociji mira, sigurnosti i suživota.

Prethodni sagovornici Inicijative bili su direktor Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI) Den Smit, predsedavajući organizacije „Atlantski most“ i bivši šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel, ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, predsednik „Konrad Adenauer fondacije“ i bivši predsednik nemačkog Bundestaga Norbert Lamert.

Među sagovornicima Inicijative našli su se i komandant štaba 69. podmorničke brigade sovjetske Severne flote Vasili Arhipov, za koga se veruje da je igrao značajunu ulogu u smirivanju „Kubanske krize“, kao i šef Interdisciplinarne istraživačke grupe za analizu bioloških rizika Gunar Džeremijas.

Grinvald je, u razgovoru sa osnivačem Inicijative Svenom Lilienstormom, rekla da pandemija predstavlja duboku i sistemsku destabilizaciju, bez presedana u njenom životnom iskustvu.

„Dakle, pre nekoliko nedelja možda bih se usredsredila na mesta obeležena geografskim ili ideološkim tenzijama: Sirija/Turska/Rusija; Pakistan/Indija; Severna Koreja i susedne zemlje (zapravo, Severna Koreja i svet). Ali, sada mislim da je najopasnije mesto od svih u našim glavama“, rekla je Grinvald i dodala da moramo prestati druge da doživljavamo kao „druge“.

„Trenutno u kontekstu nove pandemije koronavirusa učimo da smo svi zajedno u ovome. Pojedinac, pa čak i naše nacionalne akcije, imaju uticaja na živote drugih ljudi. Moramo pronaći načine da se zaštitimo istovremeno štiteći i druge; obezbedimo sebe dok pružamo drugima“, ističe Grinvlad.

Na mestima oružanih sukoba, dodaje Grinvald, dolazi do mira kada ljudi uvide mogućnost svog života, imaju ekonomske prilike i mogu da žive sa svrhom i dostojanstvom.

„To je ono što većina želi, bez obzira odakle dolaze. Naravno, uvek će postojati pojedinci sa potrebom za apsolutnom moći i za gomilanjem bogatstva. Biće nedostatka resursa, što dovodi do prisvajanja tuđih resursa i na kraju do sukoba“, ističe Grinvald.

Ona napominje i da je „rat možda uslov ljudskog postojanja“.

„Izazov je da promenimo ugao gledanja na svet i mogućnost sopstvenog života, i da počnemo da prepoznajemo da moramo da dobijemo više za sebe kada pružamo jedni drugima, nego kada se borimo. To je bila lekcija nakon Drugog svetskog rata. Nažalost, čini se da je prerano zaboravljena“, smatra direktorka njujorškog Memorijala.

Govoreći o terorističkim napadima 11. septembra, Grinvlad kaže da su ti događaji obeležili početak 21. veka.

Ona kaže da nikada neće zaboraviti kako je taj događaj promenio kolektivnu svest kod ljudi.

„Nakon šoka i tuge, okupili smo se u zajednici, prepoznali smo da smo u ovome zajedno; intuitivno smo shvatili da je jedini način da budemo povezani jedni sa drugima. Nažalost, to je razumevanje bilo kratkotrajno. U roku od godinu dana ili nešto više, stvari su se vratile na staro. Ali sećanje na taj vikend uticalo je na moj pristup načinu na koji pričamo priču o 11. septembru u Memoriju i muzeju 11. septembra“, otkriva predsednica Memorijala.

Grinvald kaže da su reakcije ljudi snažne, kada posećuju Memorijalni muzej 11. septembra, u kojem je u jednom delu prostorija sa snimljenim glasovima poslednjih trenutaka života žrtava terorističkih napada.

„Naše izložbe ne predstavljaju istorijsku naraciju tog dana, već posetiocima pružaju ljudsko iskustvo određenog istorijskog događaja. To izaziva empatiju kod posetilaca, neposredan osećaj poznavanja i prepoznavanje osobe čiji glas čujete“, ističe ona.

Prema njenim rečima, posetioci prepoznaju da su ti ljudi čije glasove čuju bili baš poput njih: ljudi sa porodicom i životom, karijerom, izazovima i hobijima, čiji su životi bili prekinuti u činu nezamislivog nasilja.

„I tada neupitna istina postaje činjenica da se terorizam, jednostavno, mora univerzalno shvatiti kao neprihvatljiv“, naglašava Grinvald.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.