Italija na raskršću istoka i zapada, moguć novi Hladni rat?

Nikada ranije toliko ruskih aviona i osoblja nije sletelo u jednu članicu NATO-a, konstatuje italijanski list Republika, otvarajući, kao i drugi italijanski mediji pitanje koliko je korona virus promenio globalnu političku scenu, te idemo li ka novoj verziji „Hladnog rata“.

U prvi plan, posle zdravstvenih, naravno, izbijaju pitanja političkih i ekonomskih posledica pandemije, kao i pitanje – u kojoj meri je Evropska unija pomogla svojoj članici Italiji u ovoj krizi i da li se Rim okrenuo Moskvi i Pekingu.

Evroskepticizam je u porastu u Italiji, a predsednik Serđo Matarela je u obraćanju građanima putem video poruke rekao da je ovo „tužna stranica istorije“ i da Evropa mora da interveniše pre nego što bude kasno.

“Nadam se da svi u potpunosti razumeju, pre nego što bude kasno, ozbiljnost ove pretnje Evropi. Solidarnost se ne podrazumeva samo prema vrednostima Unije, već je i u zajedničkom interesu”, rekao je Matarela.

Fajnenšal tajms (FT) u tekstu koji govori o pomoći Rusije Italiji u borbi s virusom korona („Rušia sends Italy coronavirus aid to underline historic ties“) podseća da je i srpski predsednik Aleksandar Vučić rekao da “evropska solidarnost ne postoji” nakon što je EU pooštrila ograničenja na izvoz ključne medicinske opreme za države koje nisu članice EU kao što je Srbija.

Kina je u više navrata uputila lekare i dopremila medicinsku opremu kao pomoć Italiji, državi koja je prva članica Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja (G7) koja se priključila kineskom novom Putu svile.

Pojedini analitičari smatraju i da Kina ima takav pristup globalnoj krizi u cilju unapređenja ugleda te zemlje posle „propusta i tajnovitosti“ po izbijanju zaraze u Vuhanu.

Pored Kine, pomoć Italiji u epidemiji virusa Kovid-19 poslala je i Rusija.

Šef italijanske diplomatije Luiđi di Majo lično je dočekao prvi ruski avion kojim je transportovana pomoć, nakon čega je više od 15 vojnih transportnih aviona dopremilo pomoć Italiji u cilju suzbijanja virusa korona.

Upitan da li Moskva očekuje da Italija uzvrati uslugu zalaganjem za ukidanje sankcija koje je EU uvela Rusiji, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je to „apsurdno“, da „nije bilo razgovora o bilo kakvim uslovima ili proračunima ili nadanjima“ i da je Italiji „zaista potrebna opsežna pomoć“.

“Očigledno je da Briselu još nije jasna situacija”, rekao je bivši potpredsedik italijanske vlade i opozicioni lider Mateo Salvini u govoru pred italijanskim senatom, dodavši da bi Italija čak mogla da razmotri istupanje iz EU kada pobedi epidemiju virusa korona.

Zemlje EU su spore kada je u pitanju pomoć članicama te Unije – Italiji, Španiji i Francuskoj, koje su zatražile jedinstveni odgovor na krizu.

Lideri devet evropskih zemalja, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona i italijanskog premijera Đuzepea Kontea, pozvali su na izdavanje “korona obveznica “ kao odgovor na krizu, ali je nemačka kancelarka Angela Merkel na evropskoj video konferenciji izrazila protivljenje toj ideji.

„Ne želim sebičnu i podeljenu Evropu. Francuska je uz Italiju. Ovu krizu nećemo prevazići bez snažne evropske solidarnosti u zdravstvenom i finansijskom smislu“, poručio je Makron.

Italija, gde je do sada virusom Kovid-19 zaraženo više od 90. 000 ljudi, a taj virus odneo više od 10. 000 života, najteže je pogođena zemlja u Evropi i prva na Starom kontinentu koja je uvela drastične mere karantina na celoj teritoriji u cilju sprečavanja širenja virusa, uz sve oštrije kazne za prekršioce.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.