Izveštaj NIC:Izazovi čovečvanstva – bolesti, klima, sukobi

VAŠINGTON – Bolesti, jaz izmedu bogatih i siromašnih, klimatske promene i sukobi među zemljama predstavljaće veći izazov narednih decenija, a pandemija kovida je već dovela do pogoršanja nekih od tih problema, navodi se u americkom obaveštajnom izveštaju objavljenom danas.

Suparništvo između Kine i koalicije zapadnih zemalja, pređvodene SAD, verovatno će se intenzivirati i biće podstaknuto smenama vojne moći, demografskim prilikama, tehnologijom i „ucvršćivanjem podela u pogledu modela upravljanja“, istice se u izveštaju „Globalni trendovi 2040“ koji je izdao američki Nacionalni obaveštajni savet (NIC), preneo je Glas Amerike.

Regionalne sile i nedržavni akteri mogli bi da imaju veći uticaj, a verovatne posledice toga su „nestabilnija geopolitička sredina više sklona konfliktu“ i oslabljena medunarodna saradnja, ocenjuje se u izveštaju.

Izveštaj vodećih američkih obaveštajnih analitičara, koji se objavljuje svake četiri godine, procenjuje političke, ekonomske, društvene i druge trendove, koji će verovatno oblikovati nacionalnu bezbednost narednih 20 godina.

„Naša namera je da pomognemo onima koji utvrđuju politiku i građanima da se pripreme za niz mogućih budućnosti“, napisali su autori, navodeci da ne iznose specifična predviđanja i da su u izveštaju obuhvatili mišljenje različitih grupa – od američkih studenata do afričkih aktivista za gradanska prava.

Izazovi kao što su klimatske promene, bolesti, finansijske krize i tehnološki poremećaji „verovatno ce se pojavljivati cešce i intenzivnije u gotovo svim regionima i zemljama“ što će dovesti do „rasprostranjenog preopterećenja država i društava kao i šokova koji bi mogli da budu katastrofalni“, upozorava se u izveštaju.

Dodaje se da pandemija korona virusa, koja je odnela skoro tri miliona života, predstavlja najveći „globalni poremećaj“ od Drugog svetskog rata, sa posledicama koje će trajati godinama.

Kovid, kako se navodi, je pokazao – a ponekad i produbio – razlike u zdravstvenoj zaštiti, doveo do rasta nacionalnih dugova, ubrzao nacionalizam i političke podele, produbio nejednakost, podstakao nepoverenje u vlade i naglasio nesupeh međunarodne saradnje.

Takođe usporava, a moguće i preokreće, napredak u borbi protiv siromaštva, bolesti i rodne neravnopravnosti.

U izveštaju se predviđa da ce se mnogi problemi, izazvani pandemijom, pogoršati do 2040. godine.

„Postoje odredeni trendovi, koje smo utvrdili, koji se po svemu sudeći ubrzavaju ili osnažuju zbog pandemije“, rekao je neimenovani zvanicnik NIC-a, a prenosi agencija Rojters.

U izveštaju se iznose pet scenarija o tome kako bi svet mogao da izgleda 2040. godine.

U najoptimističnijem – „renesansa demokratija“ – demokratske vlade bi se pokazale „sposobnijim da podstiču naučna istraživanja i tehnološke inovacije, ubrzavajući ekonomski procvat“ što bi im omogućilo da se suoče sa domaćim problemima i da se suprostave međunarodnim rivalima.

U najpesimističnijem scenariju – „tragedija i mobilizacija“ – iznosi se pretpostavka kako bi kovid i globalno zagrejavanje mogli da opustoše globalne zalihe hrane, što bi dovelo do nemira u Filadelfiji u kojima bi poginule „hiljade ljudi“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.