Jelovnik hrvatske doktorke za moćan imunitet

U iščekivanju vakcine i leka za kovid 19, čini se da je pravilna ishrana ostala zapostavljena kao način prevencije i obezbeđivanja adekvatne reakcije imunog sistema. Hrvatska doktorka Ana-Marija Liberati Pršo objasnila je koji način ishrane, i, konkretno, koje namirnice pomažu jačanju organizma za eventualnu borbu s koronavirusom.

Ana-Marija Liberati Pršo je lekarka s dugogodišnjim dijabetološkim iskustvom, koja je nedavno postala prva hrvatska internistkinja s doktoratom Nutricionizma na Prehrambeno-biološkom fakultetu. U razgovoru za Jutarnji list govorila je o nutricionizmu kao delu dugoročnog rešenja za život s koronavirusom.

“Trenutno smo suočeni s pandemijom koronavirusa koji je na globalnom nivou do sada odneo stotine hiljada života, pa nas određena doza straha i panike tera da posegnemo za rešenjima koja su nam dostupna. A to u ovom trenutku nisu ni vakcina, ni lek, već bazična prevencija – kako mehanička zaštita, tako i adekvatna ishrana koja organizmu osigurava dovoljnu količinu vitamina, minerala, antioksidansa i fitonutrijenata, naravno uz obavezno optimizovanu količinu makronutrijenata. Pritom treba da budemo svesni da samo sporadično sprovođenje pravilne ishrane ne može doneti revolucionarne rezultate, niti nas sačuvati od štetnih agenasa kojima smo okruženi”, ističe dr  Liberati Pršo.

Šta tačno podrazumeva pravilna ishrana?

“Smanjiti energetski unos. Ograničiti konzumaciju rafinisanih i jednostavnih ugljenohidrata. Izbegavati konzumaciju mesnih prerađevina, pržene i brze hrane. Zameniti sokove i gazirana pića vodom i nezaslađenim biljnim čajevima. Staviti težište na nutrijente s dokazanim protivupalnim i imuno-stimulišućim učinkom poput lisnatog zelenog povrća, bobičastog / šumskog voća, citrusa, plave ribe bogate omega-3 masnim kiselinama, ekstra devičanskog maslinovog ulja, orašastih plodova, semenki, začinskih biljaka poput luka, đumbira i kurukume, pečuraka, mahunarki i celih žitarica. Navedenim merama, ukoliko se sprovode kontinuirano, u organizmu sistemski podižemo teško oborive obrambene bedeme. Tako osim izgradnje odlične odbrambene podloge, smanjujemo i kardiovaskularni rizik i šansu za razvoj hroničnih metaboličkih bolesti i gojaznosti. A kad već govorimo o koronavirusu, upravo se gojaznost pokazala kao značajan faktor za povećanu smrtnost”, podseća doktorka.

Ona je izdvojila fruits

20 namirnica koje smatra odličnim izborom za optimizaciju imuniteta i održavanje zdravlja, a to su: orasi, lešnici, kupus, kelj, brokoli, raštan, paprika, paradajz, špargle, šargarepa, crni luk, beli luk, đumbir, citrusi, bobičasto voće, mahunarke, susam, lan, zob, maslinovo ulje i sitna plava riba.

Pored zdrave ishrane, ona preporučuje i redovne fizičke aktivnosti, kao i upotrebu suplemenata ukoliko je potrebno.

“Ukoliko usled nedovoljnog unosa nekog nutrijenta dođe do deficita, dolazi do postepenog slabljenja određenih funkcija organizma i do pojačane sklonosti oboljenjima. U vezi s koronavirusom, poslednjih dana se puno piše o vitaminu D kao nutrijentu važnom u prevenciji, budući da su nedavno objavljena istraživanja koja povezuju deficit vitamina D s povećanom smrtnosti od koronavirusa, odnosno s razvojem težih oblika bolesti. Uočeno je kako zemlje sa prosečno nižim nivoom vitamina D u populaciji imaju češće komplikacije infekcije koronavirusom i veću stopu smrtnosti, nego zemlje u kojima populacija ima više nivoe vitamina D. Može li naknadna suplementacija tog vitamina doprineti smanjenom riziku od oboljevanja i razvoja težih oblika bolesti ili smanjenoj stopi smrtnosti od koronavirusa, saznaćemo tek iz istraživanja koja slede. U međuvremenu je svakako preporučljivo uvesti suplementaciju svim osobama s verifikovanim deficitom vitamina D i pritom voditi računa da je boravak u kući, odnosno smanjeno izlaganje kože suncu (kao u danima strogih epidemioloških mera) svakako jedan od značajnih faktora rizika za nastanak spomenutog deficita”, ukazuje dr  Liberati Pršo.

(Ana Kalaba, nova.rs)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.