Ko ne sme da primi vakcinu protiv kovida 19

Iako je globalno i dalje na sceni nadmetanje farmaceutskih kompanija po pitanju efikasnosti njihovih vakcina protiv korona virusa, koja se kod svih pokazala većom od 90 posto, i dalje je pitanje bezbednosti ono što javnost najviše zabrinjava. Za sada, zabrana imunizacije postoji samo za decu, a ostalo je na preporukama.

Srbija je među prvima u Evropi počela sa vakcinacijom protiv korona virusa, iako skromnim količinama od 4.870 doza Fajzerove vakcine, ali se najavljuje isporuka 16.000 doza ovog proizvođača u januaru, kao i da bi zajedno sa drugim vakcinama u prvom mesecu sledeće godine trebalo da dobijemo ukupno milion doza vakcina.

Ko ne sme da primi vakcinu protiv korone

Prema planu vakcinacije koji je usvojio Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju protiv kovida 19, sa prvim isporukama vakcinišu se korisnici staračkih domova stariji od 70 godina, a u drugoj tranši vršiće se imunizacija zdravstvenih radnika u kovid sistemu, a potom i ostalog medicinskog osoblja.

Vakcinacija je dobrovoljna i besplatna za sve građane, a virusolog Tanja Jovanović ukazuje da prema podacima Svetske zdravstvene organizacije postoje pravila koja se odnose na sve vakcine protiv kovida, a to je da mora da se ispoštuje starost populacije koja sme da primi vakcinu, a to su stariji od 16, odnosno 18 godina.

„Ako pacijent ima infekciju koja je praćena visokom temperaturom, u tom periodu kada ima temperaturu ne sme da primi vakcinu. Konkretno za Fajzerovu, ako je osoba sklona prenaglašenim imunološkim reakcijama u smislu alergijskih, takođe ne bi trebalo da primi vakcinu. Pacijenti koji imaju hronične bolesti i u ovom periodu su na terapiji, kao što je na primer hemioterapija ili radioterapija, takvi pacijenti u periodima aktivne primene terapije takođe ne bi trebalo da prime vacinu. Što se tiče drugih ugroženih grupa kao što su pacijenti sa dijabetesom, imunokompromitovani pacijenti, gojazne osobe, one s obzirom da predstavljaju vrlo rizičnu grupu za teške forme kovida 19, upravo treba da prime vakcinu“, objašnjava Jovanovićeva.

Ona tvrdi da je svaka vakcina koja je registrovana istovremeno i bezbedna, bez obzira na dizajn koji je korišćen za vakcinaciju.

Dve grupe vakcina protiv korone

Govoreći o vrstama vakcina protiv korona virusa, Jovanovićeva navodi da postoje dve grupe vakcina. Prva je jednoćelijska, koja sadrži kompletnu virusnu česticu, a koja je umrtvljena odgovarajućim hemijskim procedurama tako da ne može da izazove bolest, ali može da stimuliše imunski odgovor.

„Druga grupa vakcina, to su subjedinične vakcine, vakcine koje sadrže samo delove, odnosno fragmente same virusne čestice. One koje su nama dostupne su upravo iz te grupe subjediničnih vakcina, kao što su genske vakcine, ali pod znacima navoda genske zato što neke od njih ne sadrže stvarno gene nego samo informaciju koja se prenosi sa konkretnog gena, kao što je Fajzerova vakcina. Ova vakcina sadrži samo informaciju koju predaje ćeliji o tome koji protein treba da sintetiše, koji protein treba da prikaže našem imunskom sistemu da bi se aktivirao specifičan odgovor i na taj način razvila otpornost prema infekciji sa virusom koji cirkuliše u prirodi“, objašnjava naša sagovornica dodajući da je takva i vakcina kompanije Moderna.
Ruska vakcina efikasnija od oksfordske

Sputnjik Ve vakcina spada u grupu rekombinantnih virusnih vakcina, što po rečima Jovanovićeve znači da se u genetički materijal nekog avirulentnog virusa dodaje gen, odnosno pojedinačni geni, a u ovom slučaju se radi o jednom genu, za isti protein za koji Fajzerova vakcina nosi informaciju:

„Nosač ovog gena u Sputnjik Ve vakcini je adenovirusni genom, i to dva tipa, adenovirus 5 i adenovirus 26. Oni se nalaze u replikativnoj formi, što znači da se ovaj virus iz vakcine aktivno razmnožava u ćelijama, produkuju se proteini na taj umetnuti gen korona virusa, i ona aktivno stimuliše naš imunski odgovor. Takođe, imamo i Astra- zeneka vakcinu, odnosno oksfordsku vakcinu koja je napravljena po istim principima kao i Sputnjik Ve, jedino što se nosač razlikuje, pa ovde nemamo adenovirus humanog tipa, već adenovirus šimpanze“.

Ruska vakcina je, apostrofira naša sagovornica, pokazala mnogo veću efikasnost nego što je to efikasnost oksfordske vakcine, i podseća na izradu kliničke studije koja bi trebalo da pokaže kako bi kombinovanjem različitih doza Astra- zeneke i Sputnjik Ve vakcine došlo do boljeg i efikasnijeg imunskog odgovora.

Efikasnost svih vakcina je po mišljenju naše sagovornice jako dobra, s tim što postoje razlike u njihovom uticaju, pa su tako rekombinantne vakcine u koje spadaju Sputnjik Ve i oksfordska vakcina dizajnirane tako da mogu da aktiviraju i produkciju antitela i imunitet koji je posredovan ćelijama, dok inaptivisane vakcine, odnosno one koje sadrže mrtav kompletan virus, u koje spada Fajzerova i Modernina vakcina, pre svega stimulišu produkciju antitela koja su neutrališuća i koja mogu da neutrališu virus na ulaznom mestu.

Pored toga što je tokom primene Fajzerova vakcina dovela do alergijskih reakcija, za sada je još samo potvrđeno da vakcina kompanije Moderna izaziva specifične neželjene reakcije kod ljudi koji imaju kozmetičke filere za zatezanje lica ili povećavanje usana.

Sputnjik Ve vakcina do sada nije pokazala neželjene efekte.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.