U trendu

Koronavirus ubija više muškaraca nego žena – evo i zašto

Zabrinjavajući trend uočljiv je u zemljama s najvećim brojem oboljelih i umrlih od Covid-19.

U zemljama kao što je Italija muškarci čine skoro 60 posto oboljelih od koronavirusa Sars-CoV-2 i 70 posto mrtvih, prema Nacionalnom institutu za zdravlje Italije.

Čak i u zemljama kao što je Južna Koreja, gde je mnogo više žena pozitivno na virus, muškarci čine 54 posto onih koji su preminuli od njegovih posljedica, piše CNN.

Pušenje, ispijanje alkohola i opšte loše zdravlje mogli bi, prema mišljenju istraživača, biti uzrok ovome.

„U Italiji vidimo jedan zabrinjavajući trend. Smrtnost muškaraca je dvostruko veća u odnosu na smrtnost žena u skoro svim starosnim grupama“, kaže doktorka Debra Biks, koordinatorka Bele kuće u vezi s pitanjima koja se tiču koronavirusa.

Izveštaji o onima koji su se razboleli i umrli od koronavirusa mogli bi pomoći zemljama da adekvatnije reaguju na krizu, ali istraživači javnog zdravlja tvrde da čak ni države kao što je SAD ne prikupljaju ili ne objavljuju ove podatke, pa je stručnjacima teško utvrditi šta se tačno događa, prenosi Klix.

Podaci podeljeni prema polu

U saradnji s inicijativom Global Health 50/50, koja se bavi unapređenjem polne jednakosti u javnom zdravlju, CNN je analizirao javno dostupne podatke iz 20 zemalja s najvećim brojem potvrđenih slučajeva Covid-19 do 20. marta. Cilj je bio utvrditi zbog čega od koronavirusa umire više muškaraca nego žena.

Od ovih 20 zemalja, samo šest je imalo podatke u kojima se jasno vidio broj obolelih i mrtvih prema polu – Kina, Francuska, Nemačka, Iran, Italija i Južna Koreja. Sedam zemalja je imalo podatke samo o broju potvrđenih slučajeva, a ostalih sedam nije imalo podatke podeljene prema polu. Ovo istraživanje je prosleđeno i očekuje se da se objavi nakon što bude recenzirano.

Na osnovi podataka iz zemalja koje su imale informacije o pacijentima Covid-19, ustanovljeno je da 50 posto više muškaraca umire od ove bolesti nego žena. Iako su zaključci doneseni na osnovi delimičnih i nedovršenih podataka, ovi rezultati potvrđuju ono na što stručnjaci javnog zdravlja upozoravaju neko vreme – njihovu teoriju da nije važan samo biološki faktor, nego i ponašanje polova, drugačiji način vođenja života muškaraca i žena, koji može igrati veoma važnu ulogu u stopi smrtnosti od respiratornih bolesti.

„Kada pogledamo podatke zemalja koje su obezbedile informacije na osnovi podele prema polu, vidimo da je stopa smrtnosti obolelih od Covid-19 od 10 do 90 posto veća kod muškaraca nego kod žena. Da ja dizajniram kliničke smernice, želela bih da razumem zašto su neki ljudi ugroženiji od drugih. To može, na primer, napraviti razliku u načinu na koji pristupamo ljudima koji su prethodno bolovali od neke bolesti koja povećava rizik od fatalnog ishoda, kao što su hronične bolesti pluća, koje su češće kod muškaraca“, kaže Sara Hoks, profesorka globalnog javnog zdravlja na Londonskom univerzitetskom koledžu i jedna od rukovodilaca inicijative Global Health 50/50.

Svetska zdravstvena organizacija još od 2007. traži od država da dostavljaju podatke o epidemijama s istaknutom podelom među polovima, ali mnoge zemlje ne uspevaju da sastave ovakve izveštaje.

Šta su nas naučile prethodne epidemije, a šta nam kaže evolucija

Istorija je pokazala da koronavirusi kao što su SARS i MERS imaju tendenciju da nesrazmerno pogađaju muškarce, tvrdi lekr Luis Ostroski-Zajhnar, specijalista za infektivne bolesti na Medicinskoj školi McGovern u Teksasu.

Tokom prethodnih epidemija, muškarci oboleli od SARS-a u Hong Kongu imali su lošije kliničke ishode, a i oni muškarci koji su oboleli od MERS-a bili su pod većim rizikom od smrti, barem prema podacima istraživanja koje je provedeno na osnovi informacija iz Saudijske Arabije i Južne Koreje.

Iz evolucionarne perspektive, neki istraživači navode da žene imaju jaču reakciju imunološkog sistema na virusne infekcije jer su deo života provele s drugim telom u sebi – svojim potomcima – čime su povećale svoju šansu da prežive bolest.

„To može biti povezano s hormonskim promenama. Postoji istraživanje sprovedeno na životinjama koje pokazuje da je moguće da postoji biološka osnova zbog koje su muškarci osetljiviji ne samo kada su u pitanju fatalni ishodni, nego i kada se radi o ozbiljnosti bolesti i reakciji na virus“, kaže Ostroski-Zajhnar.

Prethodne bolesti

Inicijalni izveštaji o ljudima koji su imali jake simptome Covid-19 pokazali su da su oni najčešće bolovali od određenih bolesti, kao što su hipertenzija, kardiovaskularne bolesti i hronične bolesti pluća. Ova stanja su češća kod muškaraca u šest zemalja koje su imale celokupne analize, ali i na globalnom nivou, verovatno zbog rizičnijeg načina života, tvrde s instituta Global Health 50/50.

„U većini zemalja, na primer, muškarci više puše i piju alkohol od žena“, kaže Hoks.

Pušenje je jasan primer za to koliko se ponašanje muškaraca i žena razlikuje. Kina ima najveću populaciju pušača na svetu, s 316 miliona odraslih pušača. Ali prema podacima kineskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, dok 50 posto muškaraca u ovoj zemlji uživa u duvanu, samo 3 posto žena su pušači. U Italiji puši čak 7 miliona muškaraca i 4,5 miliona žena, prema podacima koje je 2020. objavio Nacionalni institut za zdravlje Italije.

Institut je zaključio i da je po dolasku u bolnicu „trostruko više pušača obolelih od Covid-19 bilo u ozbiljnijem stanju od nepušača“. Pušači dvostruko češće završavaju i na intenzivnoj njezi i na respiratorima.

„Ako je neko bio pušač celog života, zbog čega je dobio hroničnu bolest pluća kao posledicu pušenja, a onda se razboleo od koronavirusa, veća je verovatnoća da će imati ozbiljne simptome infekcije i da će biti pod većim rizikom da od nje umre“, kaže Hoks.

Druga istraživanja su pokazala da su muškarci iz Italije pod većim rizikom od hipertenzije nego žene, dok muškarci iz Kine češće nego žene imaju visok krvni tlak i dijabetes tipa 2.

Svi ovi faktori doprinose mogućim komplikacijama u slučaju infekcije koronavirusom, a nedostatak informacija o tome koliko je muškaraca, a koliko žena umrlo od koronavirusa, veliki je propust, jer bi oni mogli pomoći vladama da implementiraju politike javnog zdravlje koje ciljaju na određene grupe ljudi koji su znatno ugroženiji u odnosu na ostatak populacije.