Mera protiv korone koju su nam savetovali bila je nepotrebna?

Mera koja je na početku pandemije koronavirusa primenjivana i savetovana širom sveta, prema najnovijoj studij naučnika bila je nepotrebna.
Studija autora Emanuela Goldmana, mikrobiologa sa Univerziteta Rutgers u SAD, koja je objavljena u naučnom časopisu „Lancet“, pokazala je da je malo verovatno da će se osoba zaraziti koronavirusom ako dođe u kontakt s površinom na koju su prethodno doletele čestice virusa, piše portal NPR.

„U bolnicama su testirane površine u blizini pacijenata koji su oboleli od kovida-19 i na njima nije pronađena zarazna varijanta virusa“, rekao je Goldman. Na površinama je, međutim, pronađena virusna ribonukleinska kiselina (RNK), za koju Goldman kaže da je „leš“ virusa. To je jedino što ostane kada virus umre. „Kada se nađe u okolini virus je jako slab i jako brze odumre“, pojasnio je Goldman.
Jutarnji list, koji je preneo deo najnovije studije, podseća da su nas naučnici i stručnjaci za javno zdravstvo početkom godine uveravali da je zaraza preko kontaminiranih površina problem, a neke studije objavljene na proleće tvrdile su da koronavirus na površinama može preživeti i nekoliko dana.

Smatralo se da je do prenosa virusa dolazilo kada bi zaražena osoba kihnula ili kašljala u blizini neke površine te da bi se osoba zarazila tako što bi dotakla tu površinu i potom te čestice dlanovima i šakama prenela na svoje oči, nos ili usta. Ljudima se tada savetovalo da redovno dezinfikuju sve frekventnije površine, brišu namirnice koje kupe u prodavnicama pa da se čak nose rukavice.

Sada se tvrdi da je to bilo preterivanje i da svi dokazi upućuju da je udisanje čestica virusa dominantan način zaraze.

U čemu je „caka“? U tome da su naučnici shvatili da su se eksperimenti s početka godine radili u kristalno čistim laboratorijima s puno većim dozama virusa od onih koje se mogu susresti u stvarnom životu.
Specijalista za infekcije disajnih puteva dr. Kevin Finli s Nacionalnog instituta za zdravlje SAD-a kaže da nema naučnih podataka koji bi opravdali revnosno dezinfikovanje kvaka na vratima, paketa i ostaloh životnih namirnica. Takođe, nema naučnog opravdanja za višesatno dezinfikovanje frekventnih površina na aerodromima, višenamjenskim zgradama i javnog prevoza, dodaje on.

„Nisam se susreo s podacima koji bi poduprli tezu da se virusom zaražavamo tako da on na nas skače s trotoara“, rekao je Finli.
Dafni Farmer, hemičarka atmosfere sa Univerziteta Kolorado kaže da špricanje prostora s dezinfekcionim sredstvima čak potencijalno može biti i opasno. „Obilno korišćenje izbeljivača i vodonik peroksida može dovesti do stvaranja otrovnih čestica koje se potom udišu“, upozorava ona i dodaje: „Mogu uzrokovati oksidativni stres, a neke su čisti otrov.“

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.