Na ova pitanja o koroni još uvek nemamo odgovor

Svet je bio prinuđen da o koronavirusu uči brzo – vakcine su razvijene rekordnom brzinom, a vakcinacija je počela nešto više od 11 meseci nakon što je virus prijavljen Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Ipak, još mnogo toga se ne zna o pandemiji, pre svega kada će se završiti.

Kina je 31. decembra 2019. godine Svetskoj zdravstvenoj organizaciji prijavila „misteriozni novi soj upale pluća“.

U roku od dve nedelje, kineski naučnici identifikovali su sekvencu genoma virusa, genetski kod koji čini virus, a u roku od tri nedelje napravljeni su prvi kompleti za testiranje.

Međutim, godinu dana kasnije, s više od 83 miliona prijavljenih slučajeva zaraze i 1,7 miliona preminulih širom sveta, i dalje se mnogo toga ne zna o kovidu 19, od bazičnih stvari, poput toga kako je pandemija počela, do složenijih pitanja, pa i onog kako će se i kada ona završiti.

Profesor biologije na Institutu za tehnologiju Ročester Morin Feran kaže da je svet mnogo saznao o koronavirusa, ali „imamo još kilometre i kilometre da pređemo“. Virusolozi i javni zdravstveni zvaničnici decenijama će biti zaposleni.

Odakle virus potiče

Svet i dalje pokušava da sazna poreklo virusa. U početku je delovalo da je povezan s pijacom u Vuhanu na kojoj su prodavane žive životinje, ali je studija naučnog časopisa Lanset objavljena u januaru, pokazala da trećina inicijalno obolelih nije direktno bila povezana sa pijacom.

Pojedinci, poput američkog predsednika Donalda Trampa, izrazili su sumnju u to da li je virus „pušten“ da cirkuliše nakon što je proučavan ili stvoren u laboratoriji u Vuhanu.

Naučnici navode da postoji veliki broj dokaza da je virus nastao u divljini i da su najbliži poznati „rođaci“ koronavirusa previše genetski različiti od kovida 19 da bi on „procureo“ i pokrenuo pandemiju.

U studijama su pronađeni dokazi da je moguće da je virus cirkulisao SAD i Evropom u decembru 2019, mesecima ranije nego što se mislilo. Kineski državni mediji pisali su da je moguće da je virus potekao izvan Kine.

Profesor mikrobiologije na Australijskom nacionalnom univerzitetu Piter Kolingon kaže da je vrlo verovatno da je virus cirkulisao Amerikom i delovima Evrope pre nešto što su u ovim zemljama dijagnostikovani prvi slučajevi.

Uprkos mnoštvu teorija zavere, postoji nekoliko stvari oko kojih je većina naučnika saglasna – kovid 19 je koronavirus, potiče od životinja.

Većina naučnika i dalje misli da je virus prvi put prešao na ljude u Kini jer su tamo otkriveni prvi slučajevi.

Zašto neki ljudi razvijaju težu kliničku sliku

Jedna od nepoznanica je i zašto virus utiče na neke ljude više nego na druge.

Kada je prvi put identifikovan smatralo se da se radi o respiratornoj bolesti, ali kako su meseci odmicali, pokazalo se da nosi sa sobom čitav niz raznih simptoma i mogućih komplikacija.

Sada je poznato da oni koji se oporave mogu dugoročno osećati posledice poput anksioznosti, oštećenja na mozgu i hroničnog umora, ali naučnici ne znaju koliko dugo ovi efekti traju, a ne mogu da objasne ni zašto neki ljudi trpe veće posledice od drugih.

Čini se da je pitanje slučajnosti koliko će ozbiljno virus uticati na ljude, mada neki svakako spadaju u rizičnije kategorije.

Naučnici su primetili da su muškarci i starije osobe sklonije težem obliku oboljevanja, a donekle su upućeni i u to zašto deca retko imaju teže simptome – imaju manje receptora putem kojih koronavirus ulazi u ćelije.

Međutim, i dalje ne mogu da objasne zašto je stopa smrtnosti toliko visoka među starijima, mnogo viša nego u slučaju običnog gripa.

Kako se koronavirus širi

Pitanje je i kako se koronavirus širi. Kina je u januaru potvrdila da bi virus mogao da se prenosi s čoveka na čoveka, ali skoro godionu da kasnije, i dalje se vodi debata kako se to tačno događa.

Naučnici kažu da je ključan način za širenje preko kapljica, koje ljudi izbacuju u vazduh tokom kašljanja ili kijanja, a koje padaju na zemlju posle metar ili dva.

Međutim, neki naučnici tvrde da se virus širi i preko aerosola, odnosno mnogo manjih čestica koje mogu satima lebdeti u vazduhu i „putovati na veće udaljenosti“.

Jedna od nepoznanica je koliko dugo je osoba koja je preležala koronavirus imuna na njega, a neki slučajevi potvrđuju da se ljudi mogu zaraziti dva puta.

Naučnici još ne znaju ni odgovor na pitanje koliko traje prirodni imunitet od virusa, a isto važi i za vakcine – ne zna se tačno koliko dugo traje imunitet koje one pružaju.

Kada će se pandemija završiti

Sva ova pitanja vode ka onom glavnom – kada će se pandemija završiti?

Mnogi nade polažu u vakcinu, ali ni to nije brzo rešenje jer će verovatno biti potrebne godine da bi se vakcinisala većina stanovništva na svetu, a ankete pokazuju da neki ljudi ne žele da prime vakcinu.

Čak i ako je neko vakcinisan, naučnici i dalje ne znaju da li je moguće da ta osoba dobije virus i širi ga, čak i ako se sama ne razboli.

Velika je verovatnoća da čak i kada vakcinacija bude široko rasprostranjena, možda ćemo i dalje morati da koegzistiramo s virusom. Na kraju krajeva, samo je jedna virus u ljudskoj istoriji iskorenjen pomoću vakcine – velike boginje.

Postoje i druge stvari koje bi mogle da utiču na to koliko će dugo korona virus biti s nama, poput toga da li mutira ili razvija novi soj.

Moguće je da će virus postati manje smrtonosan ili zarazan, ali je moguće i da postane virulentniji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.