Nema opuštanja: „Prva polovina nove godine biće slična 2020.“

Direktor Kancelarije SZO u Srbiji Marijan Ivanuša kaže da će prva polovina 2021. godine biti slična godini iza nas.

Razlog za to vidi u tome što epidemija još traje, a vakcinacija još neće pokazati svoj maksimum.

Kako dodaje, ako vakcine budu dostupne i sprovede se masovna vakcinacija pre leta, možemo da očekujemo opušteniju drugu polovinu godine.

„Ozbiljan izazov je predstavljalo da, kako ljudi tako i države, shvate da se radi o ozbiljnoj pandemiji koja utiče na sve aspekte života, od ekonomije na globalnom, nacionalnom i ličnom nivou, do zdravlja, društvenog života, ali i ličnog emotivnog doživljaja svakog od nas“, ocenio je on.

Ivanuša je napomenuo da pandemija utiče na žitote svih, svuda u svetu, a da je najviše traga ostavila na one koji su izgubili osobu koju su voleli.

„Nekima je koronavirus ostavio dugotrajne zdravstvene posledice, a neki ljudi će trpeti ekonomske posledice zato što su izgubili posao. Pošto se virus prenosi bliskim kontaktom, fizička distanca, izolacija, zatvaranje škola, fakulteta imaju veliki uticaj na svakodnevni život. U nefunkcionalnim porodicama češće su problemi zavisnosti i nasilja. Povećava se učestalost mentalnih problema kod mnogih ljudi. Uz to treba napomenuti da je pandemija još uvek u toku i da će da potraje još neko vreme. To znači da će trajati relativno dugo da se stanje normalizuje i da će nekim ljudima i zajednicama biti potrebno više godina da se oporave“, napomenuo je on za Blic.

Na pitanje kako se Srbija snašla u svemu tome, gde smo bili dobri, a gde smo možda grešili, Ivanuša kaže da se Srbija jako brzo prebacila zdravstveni sistem na kovid.

„Za vreme globalne nestašice uspela je da nabavi zavidne količine medicinskog materijala i aparata. Iz više razloga ljudi su se ponašali jako opušteno, što je bio razlog za pogoršanje epidemiološke situacije tokom leta. Slično kao i u drugim zemljama, postoji određeni broj ljudi koji su mišljenja da je kovid nešto što se događa drugima, ili su ubeđeni da je kovid bezazlena bolest. To su većinom razlozi zašto se ovaj jesenji talas tako brzo širi, ne samo u Srbiji već u čitavoj Evropi. Brojne slave i praznici koji su inače u Srbiji odlična prilika da se prikaže gostoprimstvo, sada su izuzetno veliki rizik za širenje zaraze“, ocenio je on.

Ivanuša kaže da u 2021. godini, ako vakcine budu dostupne i sprovede se masovna vakcinacija pre leta, očekuje opušteniju drugu polovinu godine.

„To je za sada još uvek optimističan pogled“, napominje on.

Na pitanje kada je realno očekivati pravu masovnu vakcinaciju u Srbiji, Ivanuša kaže da su prethodnih nedelja tek na globalnu scenu došle prve vakcine.

„Njihove su količine ograničene, pa ne možemo dati procenu kada tačno počinje masovna vakcinacija. Nadam se da će započeti do leta, ali ćemo za preciznije procene ipak morati da sačekamo još neko vreme“, rekao je Ivanuša.

Bogate zemlje su prve obezbedile vakcine, kako će biti sa siromašnima, čemu oni mogu da se nadaju?

On se podsetio kako je Kina obavestila SZO o grupi pacijenata sa upalom pluća nepoznatog uzroka, pre tačno godinu dana.

„Iako je SZO krajem januara proglasila javno-zdravstvenu vanrednu situaciju na međunarodnom nivou, malo ko je mogao da očekuje ovakvu ozbiljnost pandemije. U februaru 2020. godine dr Hans Kluge, direktor SZO za Evropu, došao je u Srbiju, u sklopu posete zemljama Zapadnog Balkana. Srbija je prva zemlja koju je posetio, ali je nakon jednog dana prekinuo posetu kako bi otputovao u Italiju zbog ozbiljne epidemiološke situacije u toj zemlji. Tada smo smo već svi shvatili da nas čeka izuzetno ozbiljna pandemija“, naveo je on.

Na pitanje kada možemo očekivati da konačno odjavimo pandemiju, Ivanuša je naveo da se nada da će to biti u 2021. godini.

„Ali će nam odgovor na to pitanje dati budućnost kojoj mi možemo da doprinesemo našim odgovornim ponašanjem i vakcinisanjem. Najbitnija simptomatska terapija“, rekao je on.

On je napomenuo da još nema specifičnog leka koji bi eliminisao virus.

„U toku su klinička ispitivanja različitih lekova i neki od njih su za sada pokazali minimalnu efikasnost. Najbitnija je simptomatska terapija, terapija kiseonikom i kortikosteroidima kod onih najteže obolelih“, zaključio je Ivanuša.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.