Ni vakcine, ni maske, ni distanciranje: OVO bi moglo da nas štiti od korone

U Međunarodnom Centru za infektivna istraživanja u Lionu, radi i jedna naučnica koja je važan deo svog školovanja ostvarila u Zagrebu. To je dr Branka Horvat, specijalista u oblasti imunovirusologije. U ovom centru, direktorka je je odeljka Imunobiologije virusnih infekcija.

Rođena je u Beogradu, gde je završila Medicinski fakultet, a nakon toga magistrirala i doktorirala molekularnu biologiju, smer virologija i imunologija na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Preko američkog univerziteta Jejl i profesure na Medicinskom fakultetu u Zagrebu, konačno se smešta u Lion, u institut Inserm.

Kakva je sada situacija s pandemijom u Francuskoj?

„Slično je kao i svuda u svetu, karantin se završava 11. maja pa ljudi sede kod kuće i čekaju da to dođe kako bi nastavili s aktivnostima. Sve stoji i čeka, škole su zatvorene, a univerziteti verovatno neće raditi do septembra“, rekla je dr Branka Horvat za Večernji list.

„U nekoj smo fazi iščekivanja, hoće li se smanjiti broj pacijenata, hoće li se naći neki novi lek… za vakcine se zna da ih neće biti još najmanje godinu dana, verovatno i kasnije. Traje iščekivanje“, dodala je.

Zašto su neke zemlje više pogođene od drugih?

Kako objašnjava Horvatova, jasniju situaciju i objašnjenje šta se tačno dogodilo u tim zemljama daće epidemiološko istraživanje, videće se u čemu su razlike između evropskih zemalja. Kina je, s obzirom na broj stanovnika, zapravo imala mali broj obolelih. Imali su manje nego Italija.

„Međutim, čujem i da se veliki broj preminulih u Italiji beleži kao žrtve koronavirusa, a umrli su iz drugih razloga. Puno je tu stvari koje treba do kraja definisati i analizirati“, kaže.

Šta bi mogao da bude povoljan način lečenja?

„Za sada, izgleda da lečenje pacijenata s respiratornim sindromom antitelom specifičnim za receptor interleukina 6 (Tocilizumab) može biti obećavajuće. Nedavno su objavljeni rezultati jedne francuske grupe koja je na tome radila, ali na vrlo malom broju pacijenata. Kod više od 80 odsto slučajeva ne treba raditi ništa, bolest prođe sama od sebe“, objasnila je.

Kako kaže, samo kod manjeg dela ljudi, gde se javlja hiperinflamacija, treba tretirati odgovor organizma na virus, a ne sam virus. Ono na čemu oni rade u laboratoriji, jeste da pokušavaju da spreče ulazak virusa peptidima. Ne vakcinom, nego privremenom prevencijom infekcije respiratornog trakta.

„Ideja je da čovek ujutru, već nakon pranja zuba, uzme peptide koristeći sprej, pa tako ostaje zaštićen od infekcije ceo dan. To je antivirusna prevencija, što sada pokušavamo da razvijemo kao pristup. Ako se to pokaže efikasnim, neće nam trebati ni maske ni društveno distanciranje“, rekla je dr Horvat.

Kaže i da su preventivni pristup peptidima „prilično dobro“ razvili za virus boginja, ali i za virus nipah, jedan novi virus koji se pojavio pre dvadesetak godina. Kako ona objašnjava, takođe potiče od šišmiša, a daleko je opasniji od SARS-a jer nakon infekcije čoveka izaziva smrtnost i do 90 odsto.

(Večernji list)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.