Novo vreme traži nove veštine – a dve su ključne

Kakvi lideri će gurati globalnu ekonomiju napred posle pandemije koronavirusa i kako da se borimo za opstanak kad nas stignu ekonomske posledice zdravstvene krize?

Ovo su samo neke od tema koje je pokrila nova epizoda 5Gtalks webinara “Budućnost poslova i veština”, u kojoj su stručnjaci iz različitih oblasti pokušali da odgovore na dva krovna pitanja – kako se prilagoditi promeni i kako iz nje izaći kao pobednik. Jedan od njih je Tomislav Longinović, pisac, klinički psiholog i profesor slavistike i književnosti na Univerzitetu Wisconsin – Madyson, koji je podelio svoje viđenje sveta posle korone, i između ostalog, zanimljivu logičku nejasnoću kao predmet polemika.

“Pitanje ‘socijalne distance’ je zanimljivo u akademskim krugovima. Zašto je nazvano tako kad je fizička distanca ono što se zahteva, a ne socijalna? Nama tehnologija omogućava da ostanemo povezani kao ljudi. Zato to treba da se zove ‘fizička distanca’, a da se radi na socijalnoj solidarnosti, ne izolaciji. To čini ljudsko biće onim što jeste“, smatra profesor Longinović, a slično mišljenje ima i Srđan Janićijević, direktor i osnivač Mokrogorske škole menadžmenta koji kaže da je “socijalna interakcija mnogo jača potreba nego što je socijalna distanca“.

Upravo je povezanost ono što provejava kao jedan od dva lajtmotiva ove epizode 5Gtalksa. Koje su ključne veštine za opstanak posle krize? Kakve kompetencije traži novo vreme kod menadžera koji vode firme i kompanije? Janićijević odgovara da postoje “hardverska” i “softverska” komponenta tog relativno novog tipa lidera.

„Tehnološka pismenost i tehnička znanja su neophodnost. Ovo vreme zaheva dozu ozbiljne radoznalosti i stalnog učenja u tom pogledu i to je hardverski deo“, objašnjava. Što se softverskog dela tiče, on, kako kaže, nije nov u promeni paradigme.

“To je krenulo još početkom milenijuma, a ubrzalo se nakon svetske ekonomske krize 2008. Menja se profil lidera, to nisu više strogi japijevci, već su empatija i emocionalnost postali izuzetno važni u donošenju odluka. Skoro polovinu veka pre toga je vladao rukovodilac čvrste ruke, koji je tvrd i disciplinovan vojnički tip. To se zbrzano menja“, ističe Srđan Janićijević.

A kakav je taj novi empatični menadžer i lider, odnosno šta u praksi znači njegova „emocionalnost“?

„To bi značilo da imate povećano razumevanje za okruženje i ljude. Tipičan primer bi bio da svi u nekom ekonomskom lancu pokažu solidarnost jedni prema drugima, da su osetljivi i razumljivi i imaju svest da svi zajedno u tome treba da opstanu. Ne važi više onaj stari model I win, you loose. Ovakav princip više je prisutan u visokorazvijenim i obrazovanim društvima, poput nordijskih zemalja, Kanade, Kalifornije u Americi… A podrazumeva razumevanje, toleranciju, manje rigidnosti u poslovanju“, navodi Janićijević. Ipak, sve to, naglašava, uz obaveznu tehnološku potporu.

Da je znanje o tehnologijama drugi imperativ u svetu posle koronavirusa, smatra i Jasmina Nikolić, CEO kompanije Agile Humans, koja kaže: “Obrazovanje ima cilj da gura društvo napred, da menja svet na bolje. Strah od automatizacije je kao da se pitamo da li će veštačka inteligencija pobediti prirodnu. Mislim da su ljudi i dalje nezamenljivi u ključnom segmentu, a to je interakcija. Sve brže će se razvijati tehologija, bolje je da smo spremni za prihvatanje novih znanja nego da ostajemo iza“.

(Dragana Pandurević Jovović, nova.rs)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.