Pada u vodu sve što smo znali o socijalnoj distanci i maskama?

Rizik od zaraze koronom u zatvorenom prostoru isti je bez obzira na to da li su osobe udaljene dva metra ili 20 metara, čak i kod nošenja maske, tvrdi nova studija istraživača s Masačusets Institute of Technology. Nova studija dovodi u pitanje smernice za držanje distance koje su usvojene u celom svetu.

Profesori MIT-a Martin Z. Bazant, koji predaje hemijsko inženjerstvo i primenjenu matematiku, i Džon W. M. Buš, koji predaje primenjenu matematiku, razvili su metodu izračunavanja izloženosti koronavirusu u zatvorenom prostoru koja uzima u obzir mnoštvo problema koji bi mogli uticati na prenos, uključujući količinu vremena provedenog u zatvorenom, filtraciju i cirkulaciju vazduha, imunizaciju, varijantu sojeva, upotrebu maski, pa čak i respiratorne aktivnosti poput disanja, jedenja, govora ili pevanja, piše CNBC.

Bazant i Buš preispituju dugogodišnje smernice za covid-19 iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti i Svetske zdravstvene organizacije u recenziranoj studiji objavljenoj ranije ove nedelje u Zborniku američke Nacionalne akademije nauka.

„Tvrdimo da zaista nema mnogo koristi od pravila o udaljenosti od dva metra, posebno kada ljudi nose maske“, rekao je Bazant u intervjuu.

„Zapravo nema fizikalne osnove jer se vazduh koji osoba izdiše dok nosi masku uzdiže u vis i spušta negde drugde u sobi, tako da ste izloženiji virusu iz pozadine nego virusu koji izdiše osoba ispred vas“, rekao je.

„Važnije je koliko vremena provodimo u zatvorenom, nego koliko je ljudi“

Važna varijabla koju su CDC i WHO prevideli je količina vremena provedenog u zatvorenom, rekao je Bazant. Što je duže neko u zatvorenom prostoru sa zaraženom osobom, to je veća šansa za prenos, rekao je.

Otvaranje prozora ili instaliranje novih ventilatora kako bi vazduh cirkulisao takođe bi moglo da bude jednako efikasno ili efikasnije od trošenja velike količine novca na novi sistem filtracije, rekao je.

Bazant takođe kaže da su smernice kojima se sprovodi ograničenje popunjenosti zatvorenih prostora neispravne. Rekao je da je 20 ljudi okupljenih na jednom mestu tokom jednog minuta verovatno u redu, ali ne tokom nekoliko sati.

„Ono što naša analiza nastavlja da pokazuje ​​je da mnoge prostorije koje su zatvorene zapravo to ne trebalo da budu. Često je prostor dovoljno veliki, ventilacija dovoljno dobra, količina vremena koju ljudi provode zajedno je takva da se tim prostorima može bezbedno upravljati čak i punim kapacitetom, a naučna potpora smanjenom kapacitetu u tim prostorijama zaista nije dobra“, rekao je Bazant.

„Udaljenost daje lažni osećaj sigurnosti“

Pravila o držanju distance od dva metra koja nenamerno rezultiraju zatvaranjem objekata i škola „jednostavno nisu razumna“, prema Bazantu.

„Ovaj naglasak na distanciranju zaista je zanemaren od samog početka. CDC ili WHO nikada to zapravo nisu obrazložili, samo su rekli da je to ono što morate da uradite i jedino opravdanje koje mi je poznato bazirano je na istraživanjima kašlja i kijanja, gde su posmatrane najveće čestice koje se talože na podu i čak je i tada vrlo približan, sigurno možete imati veći ili kraći domet, veće ili manje kapljice“, rekao je Bazant.

„Udaljenost vam ne pomaže toliko, a daje vam i lažni osećaj sigurnosti jer ste jednako bezbedni na udaljenosti od dva metra kao i na udaljenosti od 20 metara ako ste u zatvorenom. Svi u tom prostoru zapravo su pod približno istim rizikom“, tvrdi.

Kapljice pune patogena putuju vazduhom u zatvorenom kad ljudi razgovaraju, dišu ili jedu. Sada je poznato da vazdušni prenos igra veliku ulogu u širenju kovida-19, u poređenju s ranijim mesecima pandemije gde se pranje ruku smatralo glavnom preporukom za izbegavanje prenosa.

Te se kapljice iz nečijeg toplog izdisaja mešaju s telesnom toplotom i vazdušnim strujama u tom području kako bi se dizale i putovale kroz celu sobu, bez obzira koliko je osoba udaljena od drugih ljudi. Čini se da su ljudi više izloženi virusu koji se nalazi u okolnom vazduhu, nego kapljicama koje dolaze direktno od druge osobe, tvrdi studija.

Na primer, ako neko zaražen kovidom-19 nosi masku i glasno peva u zatvorenoj sobi, osoba koja sedi s druge strane sobe nije zaštićenija od nekoga ko sedi samo dva metra od zaražene osoba. Zbog toga je vreme provedeno u zatvorenom prostoru važnije od udaljenosti zaražene osobe.

„Držanje distance i nošenje maske na otvorenom je pomalo ludo“

Maske uopšteno deluju na sprečavanje prenosa blokiranjem većih kapljica, stoga veće kapljice ne čine većinu infekcija kovidom jer većina ljudi nosi maske. Većina ljudi koji prenose  kovid ne kašlje i ne kija, oni su asimptomatski.

Što se tiče socijalnog distanciranja na otvorenom, Bazant kaže da to skoro pa i nema smisla i da je to raditi s maskama na licu „pomalo ludo“.

„Ako pogledate protok vazduha napolju, zaraženi vazduh bio bi pometen i malo je verovatno da bi prouzrokovao prenos. Zabeleženo je vrlo malo slučajeva prenosa na otvorenom“, rekao je.

„Prenatrpani prostori na otvorenom mogli bi da predstavljaju problem, ali ako se ljudi na otvorenom drže na razumnoj udaljenosti od oko jednog metra, mislim da bi se u tom slučaju osećao prilično prijatno čak i bez maski“, kaže.

Bazant dodaje da bi ovo moglo da objasni zašto nije došlo do skokova u prenosu u državama poput Teksasa ili Floride koje su ponovo pokrenule poslovanje bez ograničenja kapaciteta.

„Zbog novih sojeva treba povećati ventilaciju“

Što se tiče varijanti sojeva koji su 60% zarazniji, povećanje ventilacije za 60%, smanjenje vremena provedenog unutra ili ograničavanje broja ljudi u zatvorenom prostoru može nadoknaditi taj rizik.

Bazant je takođe rekao da će veliko pitanje koje dolazi biti kada se mogu skinuti maske i da smernice studije mogu da pomognu u kvantifikovanju rizika. Takođe je primetio da merenje ugljen-dioksida u sobi može pomoći u kvantifikovanju prisutnosti zaraženog vazduha, a time i rizika od prenosa.

„Potrebne su nam naučne informacije prenesene u javnost na način koji nije samo zastrašivanje, već se zapravo temelji na analizi“, rekao je Bazant.

Nakon tri nivoa recenzija, rekao je da je to najviše recenzija koje je ikada prošao, a da se sada, nakon što je studija objavljena, nada da će uticati na politiku.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.