Papandreu: Sazvati EU konferenciju za novu strategiju o Zapadnom Balkanu

U trenutku kad se umnožavaju sastanci ministara, premijera, šefova država EU i Zapadnog Balkana, na kojima se mahom opisuje stanje u odnosima Unije i regiona bez opipljivih poteza i rešenja, bivši grčki premijer i predsednik Socijalističke internacionale Jorgos Papandreu poziva da se organizuje „Konferencija Evropske unije o Zapadnom Balkanu i utvrdi nova strategija“.

Svaka članica koja je predsedavala EU naročito za poslednjih godinu i po dana je naglašavala da je proširivanje na Zapadni Balkan jedan od prioriteta sa stanovišta bezbednosti i geopolitike, a Slovenija će u oktobru ponovo sazvati samit EU i regiona.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je na julskom samitu Berlinskog procesa ponovo imala reči pohvale za tu inicijativu, mada je u njoj dosad teško bilo uočiti neke ozbiljnije kvalitativne skokove u poboljšanju stanja u regionu i približavanju EU.

Merkel je doduše priznala da „postoji niz teškoća koje treba prebroditi“, posebno kad je reč o odnosima Beograda i Prištine, stanju u Bosni i razmiricama bez kraja izmedju Sofije i Skoplja, dakle isti krupni problemi kao i niz prethodnih godina, uz ekonomsko i demokratsko zaostajanje.

Papandreu predočava da je „jasno da od 2013. (od samita EU-Zapadni Balkan u Solunu) postoji inercija EU u odnosima s regionom“, kao i „uskogrudost i kratkovidost nekih članica Unije“.

A to je izazvalo zaostajanje, nacionalizam i jačanje autoritarnih snaga koje se okreću drugim centrima moći u svetu, kaže bivši grčki premijer u autorskom članku u atinskom dnevniku „Katimerini“.

On štaviše upozorava da „EU više ne može postupati kao mesečar i čekati da ponovo izbije nasilje“.

EU je, medjutim, prvi put Srbiji odobrila finansijsku podršku od oko 700 miliona evra za obnovu železničke pruge Beograd-Niš, a visoki predstavnik EU Žozep Borel rekao da to treba izmeni poimanje uloge Unije u regionu, posebno kad je reč o uplivu Kine i Rusije.

EU ističe da snažno podržava nastojanja Beograda da se uspostavi „balkanski šengen prostor“ za trgovinu i poslove, ali to prilično kaska, protiv toga su naročito vlasti u Prištini koje ponovo prete trgovinskom odmazdom Srbiji.

Evropski komesar za proširivanje Oliver Varheji je još u oktobru prošle godine najavio ekonomsko-investicioni paket za Zapadni Balkan od devet milijardi evra, a i nedavno je, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, navodio da je reč o ukupno 29 milijardi evra, jer EU očekuje da će se tome priključiti i doprineti takodje svetske finansijske organizacije i privatni kapital.

Reč je u suštini o programu EU za pretpristupnu pomoć regionu IPA III za reforme do 2027. godine iz kojeg će se izvesno namaći devet milijardi evra, ali kad bi ostali veliki poslovi uz učešće svetskih i privatnih finansijera usledili, nije jasno.

Italijanski Institut za medjunarodna pitanja (IAI) u najnovijoj analizi ukazuje na „društveno-ekonomski zid“ izmedju Zapadnog Balkana i EU i stavlja do znanja da će Zapadni Balkan neminovno nastaviti da zaostaje u razvoju zato je što je Unija namenila svojim članicama bitno veću finansijsku podršku.

„IAI“ navodi da će recimo Grčka tokom narednih sedam godina imati na raspolaganju približno 5.700 evra po stanovniku iz redovnih fondova EU i novog fonda za oporavak od posledica pandemije korona virusa.

EU predvidja za Zapadni Balkan približno 500 evra po stanovniku u istom razdoblju, što je jedanaest puta manje nego za Grčku i deset puta manje nego za Hrvatsku.

IPA III za Zapadni Balkan od ove do 2027. godine će raspolagati sa devet milijardi evra bespovratnog kapitala. U istom razdoblju Rumunija može da računa sa blizu 70 milijardi evra bespovratne pomoći i povoljnih kredita, a Bugarska sa nešto manje od 30 milijardi. Italija će samo za oporavak od korona virusa dobiti najviše u Uniji – preko 220 milijardi evra.

Institut u Rimu posebno skreće pažnju na to da je podrška stanovništva demokratiji po pravilu uslovljena ličnim imovinskim stanjem i opštim ekonomskim boljitkom, pa otud zbog odsustva poboljšanja na Zapadnom Balkanu opstaju uslovi koji pogoduju samovlasti političkih vodja, bezakonju i kradji društvenog bogatstva.

Analitičari „IAI“ i nemačkog Instituta za medjunarodnu i bezbednosnu politiku (SWP) u zajedničkom istraživanju skreću pažnju i na činjenicu da je u poslednjoj deceniji godišnji trgovinski manjak šestorice sa Zapadnog Balkana iznosio u proseku osam i po milijardi evra, glavni kreditori u regionu su banke EU kojima se uz to plaćaju krediti, a profiti od firmi iz EU, najvećih ulagača u to područje, odlaze u zemlje Unije.

U projektu „Razmišljajmo o Balkanu“ Medjunarodne višegradske fondacije se takodje ocenjuje da je „angažovanje EU na Zapadnom Balkanu u zastoju“ i da,uz blokadu oko Severne Makedonije i Albanije, ni Srbija i Crna Gora koje uveliko pregovaraju o članstvu ne idu napred, „niti su dobile smernice kako da se ugrade u novu Metodologiju proširivanja“.

Tvorci ovog projekta ističu da je u Metodologiji proširivanja dobro što je zamišljeno da se održavaju godišnje političke konferencije članica EU i zapadnobalkanskih partnera.

Oni napominju da to jeste dobra politička poruka regionu, „ali se time ništa ne menja u mehanizmu političkog odlučivanja u Uniji, koji prevladava nad zaslugama“ pregovarača za članstvo.

„Mere podsticaja su nepoznate“ u ovoj u EU usvojenoj novoj Metodologiji proširivanja, stoji u projektu „Razmišljajmo o Balkanu“, mada je predvidjeno da „zemlje kandidati budu nagradjene za ostvarene rezultate, a posebno je problematično što se tu insistira na sankcijama u slučaju izostanka reformi i što je onda, bez jasne nagrade, nimalo ohrabrujuće „.

Iskusni znalac balkanskih zbivanja Miroslav Lajčak je u intervjuu „Juronjuzu“ izjavio da partneri EU na Zapadnom Balkanu reformama na delu moraju dokazati da će „kad se budu uključivali u Uniju, biti funkcionalni i u stanju da doprinose boljem funkcionisanju Evropske unije“.

Od budućih članica EU se očekuje da ne budu „siromašni rodjaci“ sa samo ispruženom rukom, dostignu ravan pune demokratije i delatne tržišne privrede koja će biti u stanju da bude konkurentna na zahtevnom jedinstvenom tržištu bez granice unutar Unije.

Evropska komisija je nedavno ponovo iznela velike zamerke na vladavinu prava, nezavisnosti pravosudja i medija u Srbiji, a srpska premijerka Ana Brnabić je medjutim izjavila da se neke članice Unije protive proširivanju, iako su na rečima za to, uz opasku da „štogod vi učinili, nikad nije dosta“.

Očigledno nastojeći da se ne samo gorko našali, već i pokaže kako se na Zapadnom Balkan poima „evropska perspektiva“, albanski premijer Edi Rama je na upravo održanom „Simi simpozijumu“ u Atini, koji je organizovao Papandreu, predočio da, iako veruje u „evropsku budućnost“, misli da će „Turska postati članica EU kad Albanija bude predsedavala Unijom“.

I još zaključio da „euro pesimisti govore da će Albanija ući u Uniju kad njom bude predsedavala Turska“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.