Politiko: 2020 previše i za Merkel

BRISEL – Dok lideri EU održavaju završni samit godine, ostalo je puno nedovršenih poslova, a ovoga puta čak ni „nemačka Muti“ ne može da popravi stvari, piše briselski Politko.

U proteklih deceniju i po Evropska unuija je generalno mogla da računa na nemačku kancelarku Angelu Merkel da će je spasiti, međutim, između pandemije korona virusa, odugovlačenja pregovora o Bregzitu, zastoja u donošenju budžeta i niza geopolitičkih tenzija, posebno u istočnom Mediteranu, 2020. godina se pretvorila u pakao političkih problema, a čak se i evropski mirni matrijarhat našao pobeđenim.

Očekuje se da će pojedina pitanja poput problema u istočnom Mediteranu biti samo delimično rešena, dok pojedina pitanja poput politike azila i migracije, za koje se mnogi u EU nadaju da će konačno biti rešena, nisu čak u agendi samita, uz obrazloženje da nije postignut dogovor oko tog pitanja i da je agenda prenatrpana.

Ipak, pojedini lideri EU kažu da ne mogu ni da zamisle kako bi se EU snašla da je bilo koja druga država ili nacionalni lider predsedavao u drugoj polovini godine i porede izazove sa kojima se suočavalo nemačko predsedavanje sa penjanjem na Mont Everest.

Jedan diplomata EU tvrdi da je su migracije politički najosetljiviji problem Evrope, koje deli zemlje i na nacionalnom i na međunarodnom nivou, kao i da je od početka predsedavanja Nemačkoj bilo gotovo nemoguće da se nosi sa tim i drugim brojnim problemima.

Politiko dodaje da se pritisak sa kojim su se Merkelova i drugi lideri suočavali tokom većeg dela 2020. godine najbolje oslikan u sredu u Bundestagu i kada je zakonodavce i javnost molila da podrže oštrije mere za borbu protiv korona virusa.

„Žao mi je. Žao mi je iz dubine duše. Ali ako je cena 590 smrtnih slučajeva dnevno, to je neprihvatljivo“, rekla je Merkel u Bundestagu.

Briselski portal podseća da je još jedan od ciljeva nemačkog predsedavanja – pokretanje pregovora o članstvu u EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom odloženo i njega će, kao i mnoga druga, naslediti Portugalija 1. januara.

Ono što je ironično, piše Politiko, jeste što je u toj situaciji Merkelova bila sputana držnošću predsedavajućeg Savetom, da deluje kao „iskreni posrednik“, kao i da je imala obavezu da pokaže više strpljenja prema opstrukciji usvajanja budžeta od strane Mađarske i Poljske.

Senku na samit baciće pitanje Bregzita, jer malo šta može da se učini da se deblokiraju trgovinski pregovori sa velikom Britanijom, a nekoliko zvaničnicka pripisalo je kancelarki održavanje jedinstva među 27 članica Unije, budući da je pritisak neprestano rastao.

U svakom slučaju nemačko predsedavanje smatraće se istorijskim bar zbog sporazuma o budžetu za oporavak koji uključuje fond od 750 milijardi evra.

Nemački zvaničnici smatraju da je Berlin učinio dosta tokom predsedavanja pod teškim okolnostima, uz napomenu da su postojala ograničenja šta može da se učini.

Poslanica Merkeline CDU Katja Lajkert smatra da je Nemačka pokazala pametno liderstvo „održavajući brod stabilnim“ i da je učinila sve što je bilo moguće kako bi postigla kompromise u vezi sa migracijama, budžetom, proširenjem i zaštitom klime.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.