RSE: Sastanak G7 opet uživo

Velika Britanija je ove sedmice domaćin prvog sastanka ministara inostranih poslova G7 u poslednje dve godine i najavljuje jačanje saradnje s tradicionalnim saveznicima i pomoć u rešavanje pitanja vezanih za posledice pandemije, siromaštvo i obrazovanje devojčica pa do klimatskih promena i tenzija s Kinom i Rusijom, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Ministri inostranih poslova G7 došli su u London na prvi sastanak uživo od početka pandemije kovid-19, a britanski domaćin Dominik Rab (Dominic Raab) otvorio je razgovore s američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom (Anthony), navela je agencija Rojters.

Ministri će postaviti osnove za prvo putovanje američkog predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden) od stupanja na dužnost: samit G7 u Velikoj Britaniji sledećeg meseca s ciljem da se oživi saradnja s tradicionalnim saveznicima posle višegodišnjih trzavica tokom mandata predsednikap Donalda Trampa.

Takodje, naglašava Rojters, Velika Britanija, kao predsedavajuća rotirajućeg predsedavanja tom grupom, nastoji da ponovo ukaže na uticaj Zapada i rešavanje pitanja kao što su oporavak od pandemije, klimatske promene i kako se nositi s Kinom i Rusijom.

Pored članica G7, Velika Britanija je na trodnevni sastanak pozvala ministre iz Australije, Indije, Južne Afrike i Južne Koreje.

Rab je uoči sastanka rekao da će ministri G7 razmotriti predlog za izgradnju mehanizma brzog reagovanja za suprotstavljanje ruskoj „propagandi“ i dezinformacijama, ističe Rojters i dodaje da su britanski i američki zvaničnici posljednjih meseci izrazili zabrinutost zbog rastuće strateške saradnje Rusije i Kine.

Upitan o zabrinutostima, Rab je rekao da je potrebno srušiti neke od barijera između G7 i drugih zemalja istomišljenika, kako bi postojala šira mreža saveznika koji se zalažu za otvorena tržišta i demokratiju.

Članice G7 su Velika Britanija, SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Japan i njihov kombinovani bruto domaći proizvod je oko 40.000 milijardi dolara – nešto manje od polovine globalne ekonomije.

Dok se svetske sile hvataju u koštac s oporavkom od pandemije ali i rastućim tenzijama s Rusijom i Kinom, mnoge zemlje su mimo samita G7 krenule da pomažu Indiji koja se suočava sa zastrašujućim talasom slučajeva korona virusa, piše agencija Frans pres.

Iako pandemija jenjava na Zapadu zahvaljujući masovnim akcijama vakcinacije, britanski ministar inostranih poslova na samitu G7 najavljuje preduzimanje koraka kako bi se „osigurao pravedan pristup vakcinama širom sveta“ kao i postavljanje globalnih ciljeva obrazovanja devojčica, dogovaranje ambicioznih akcija u vezi s klimatskim promenama i razvoj novih mera za sprečavanje gladi.

Istovremeno, Velika Britanija se suočava s kritikama pošto je smanjila budžet za inostranu pomoć, a agencije Ujedinjenih nacija uključujući i UNICEF upozoravaju na razarajući uticaj za milione ljudi širom sveta.

Ipak, ističe AFP, kao i drugi u G7, Britanija kaže da mora da se izbori s budžetskim pritiscima zbog ogromnih troškova u borbi s pandemijom kovid-19, čak i dok grupa obećava finansiranje pravednog pristupa vakcinama za siromašnije zemlje.

Ministri inostranih poslova iskoristiće samit u Londonu da se dogovore oko pomoći ženama u zemljama u razvoju s dvogodišnjim paketom podrške u iznosu od 15 milijardi dolara, javio je BBC naglasivši da je cilj slanje još 40 miliona devojčica iz zemalja s niskim i srednjim prihodima u školu u roku od pet godina.

Ministar inostranih poslova Velike Britanije rekao je da je obrazovanje devojčica pametna investicija i da će novi ciljevi pomoći da se osigura 12 godina kontinuiranog obrazovanja za mlade žene i transformiše „bogatstvo ne samo pojedinaca, nego čitavih zajednica i nacija“.

Kolektivni ugovor o obrazovanju devojčica, koji će formalno biti potpisan u sredu, a uključuje i EU, ima za cilj da se „jednakost polova stavi u srce globalne saradnje“, saopštila je britanska vlada.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, ističe BBC, žene čine više od dve trećine od 796 miliona nepismenih na svetu.

Dobrotvorne organizacije pozdravile su obećanje grupe G7 – ali su saopštile da je u sukobu s odlukom Velike Britanije da smanji potrošnju pomoći.

Dok mnogi na Zapadu slave brzo uvodjenje vakcina, pandemija ubrzava tempo na drugim mestima. Južna i Centralna Amerika doživljavaju još jedan talas, a poslednjih dana postavljeni su novi, mračni rekordi, sa skoro milion novih slučajeva na globalnom nivou u jednom danu. To je razlog zašto G7 mora da istupi i pokaže liderstvo, ukazuje u uredničkom komentaru Gardijan (The Guardian).

Brza podela doza i privremeno odricanje od patenata kako bi vakcine postale jeftinije mogle bi da igraju ključnu ulogu, ističe list.

Ako se, kao odgovor na globalnu pandemiju, najbogatije zemlje na svetu ne mogu obavezati da će potrošiti relativno male sume za spasavanje života i zaštitu globalne ekonomije, zašto se uopšte truditi da se sastanu?

Ne radi se samo o tome da G7 treba da reaguje – već da mora da reaguje, zaključuju urednici Gardijana.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.