SAD: Ohladiti cene nafte korišćenjem strateških rezervi

TOKIO – Neki od najvećih svetskih kupaca sirove nafte saopštili su danas da razmatraju korišćenje strateških rezervi, nakon što su ih SAD pozvale na koordinisanu akciju za hlađenje globalnih cena energije, prenosi Rojters pozivajući se na nekoliko neimenovnih izvora.

Cene nafte pale su za oko 4,0 posto od srede, jer je ova „šok terapija“ izgleda počela da se primenjuje.

Administracija američkog predsednika DŽoa Bajdena zatražila je od velikih kupaca nafte poput Kine, Indije i Japana, da razmotre stavljanje u promet svojih rezervi nafte, reklo je Rojtersu nekoliko dobro obaveštenih izvora.

Ovaj neuobičajen potez dolazi u vreme kada se Bajden, kom predstoje sledeće godine izbori na sredini mandata, suočava s političkim pritiscima zbog poskupljenja motornih goriva i rasta drugih potrošačkih cena, do kojeg je delom doveo i oporavak ekonomske aktivnosti koji je bio ugušen na početku pandemije korona virusa.

„Cena Brenta je sada ispod 80 dolara. Ova akcija će imati kratkoročan efekat na tržište nafte, i verovatno je dobra za korekciju cene od najmanje 5,0 odsto“, kaže DŽon Driskol, generalni direktor konsultantske kuće JTD Enerdži u Singapuru.

Potez SAD-a, prema oceni britanske agencije, takođe reflektuje frustraciju Vašingtona jer su članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici više puta odbili ponovljene zahteve američke administracije da ubrzaju povećanje proizvodnje.

Bajden i njegovi najviši saradnici razgovarali su tokom proteklih nekoliko nedelja sa bliskim saveznicima, uključujući Japan, Južnu Koreju i Indiju, kao i sa Kinom, o mogućoj koordinisanoj akciji puštanja u promet njihovih strateških rezervi nafte (SPR), rekli su Rojtersovi izvori.

Kineska državna direkcija za rezerve je saopštila da radi na oslobađanju rezervi sirove nafte, ali je odbila da komentariše zahtev SAD-a.

Jedan zvaničnik iz japanskog Ministarstva industrije je rekao da su SAD zatražile od Tokija saradnju na rešavanju pitanja visokih cena nafte, ali nije mogao da potvrdi da li zahtev uključuje koordinisano puštanje u promet nafte iz rezervi. Prema zakonu, Japan ne može da koristi rezerve za snižavanje cena, dodao je on.

Takođe, neimenovani južnokorejski zvaničnik je potvrdio Rojtersu da su Sjedinjene Države zatražile od Seula da izbaci na tržište deo naftnih rezervi.

„Temeljito razmatramo zahtev SAD, međutim, ne ‘oslobađamo’ rezerve nafte zbog rasta cena. To možemo da uradimo samo u slučaju disbalansa sa ponudom, ali ne i da bismo odgovorili na rastuće cene nafte“, rekao je južnokorejski zvaničnik.

SAD i njeni saveznici su i ranije koordinisano stavljali u promet strateške rezerve nafte, na primer 2011. tokom rata u Libiji, zemlji članici OPEK-a.

Sadašnji predlog, međutim, predstavlja izazov bez presedana za OPEK, naftni kartel koji diktira cene „crnog zlata“ više od pet decenija, jer je američki poziv upućen i Kini – najvećem svetskom uvozniku sirove nafte.

Američke strateške rezerve nafte su uspostavljene 1970-ih nakon arapskog embarga na naftu, kako bi se obezbedilo da SAD imaju adekvatne zalihe da prebrode vanredne situacije.

OPEK i njeni saveznici, uključujući Rusiju, poznati pod zajedničkim imenom OPEK+, povećavaju isporuke nafte na tržište za 400.000 barela dnevno svakog meseca, ali nisu prihvatili Bajdenove pozive da dodatno podignu proizvodnju, navodeći kao razlog rizik da bi oporavak potražnje mogao da bude krhak.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.