U svetu do sada obolelo 125 hiljada ljudi, SZO proglasila pandemiju, vanredno stanje u Mađarskoj…

Pandemija korona virusa, druga u 21. veku

Pandemija korona virusa, koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila u sredu, druga je pandemija u ovom veku, posle svinjskog gripa H1N1 2009. godine, kojim je tada zaražena četvrtina od ukupne svetske populacije.

Direktor Tedros Adhanon Gebrejesus rekao je da je duboko zabrinut alarmantnim nivoima širenja i zbog toga je SZO i procenila da se COVID-19 može okarakterisati kao pandemija.

Pandemijom se smatra širenje nove zaraze na globalnom nivou.

Dok je epidemija izraz koji oznacava brzo širenje infektivne bolesti na veliki broj ljudi u malom vremenskom periodu, pandemija je više geografska odrednica, koja treba da ukaže da se bolest proširila na velikom prostoru. Sama rec „pandemija“ nastala je od grckih reci „pan“ (sve) i „demos“ (narod).

Široko rasprostranjena bolest kod koje je broj inficiranih stabilan i ne povecava se, ne podrazumeva pandemiju. Zbog toga, epidemije sezonskog gripa, iako zahvataju veliki broj ljudi širom sveta, ne smatraju se pandemijama.

Takode, bolest mora da bude i zarazna da bi bila proglašena pandemijom. Znaci, to što je široko rasprostranjena i što odnosi mnogo života nisu jedini kriterijumi. Rak je, na primer, odgovoran za veliki broj smrti, ali se ne smatra pandemijom, jer nije zarazan.

Ljudska istorija pamti mnoge pandemije, piše Blic.

Pandemija gripa 2009. i 2010. godine, koju je prouzrokovao virus gripa A (H1N1) bila je prva pandemija za koju su mnoge države clanice razvile sveobuhvatne planove za pandemiju u kojima su opisane mere javnog zdravlja koje treba preduzeti s ciljem smanjenja bolesti i smrtnih slucajeva.

Prvi put je razvijena, proizvedena i primenjena u više zemalja vakcina, navodi se na sajtu SZO.

Tri pandemije gripa pojavile su se u intervalima od nekoliko decenija tokom 20. veka, od kojih je najozbiljnija bila takozvana „španska groznica“ (izazvana virusom A (H1N1)), a blaže pandemije pojavile su se kasnije 1957. i 1958. („azijski grip“ izazvan virusom A (H2N2)) i 1968. („hongkonški grip“ izazvan virusom A (H3N2)).

Sa svakom pandemijom, istraživaci, strucnjaci za javno zdravlje i medunarodne organizacije stekli su bolje razumevanje složenosti i dinamike pandemije gripa. Sa poboljšanjem sistema nadzora i izveštavanja može se dokumentovati više podataka i karakteristika virusa nego što je bilo moguce pre desetak godina.

Istraživaci i strucnjaci za javno zdravlje kontinuirano uce o virusu gripa, vakcinama i preduzetim merama, a ovo znanje se koristi za poboljšanje kapaciteta povezanih sa sezonskim i pandemijskim gripom. Veliki deo stecenog znanja može se primeniti i na druga podrucja.

Medutim, i virusi imaju sposobnost prilagodavanja kao i ljudi, i cesto se dešava da posle izvesnog vremena poznati lekovi postanu neefikasni, jer su im se mikroorganizmi u meduvremenu prilagodili, navodi list.

Odlaganje izbora ako se proglase epidemija i vanredno stanje

Mogućnost za odlaganje izbora otvorila bi se tek ukoliko bi zbog širenja virusa bili proglašeni epidemija i vanredno stanje, a glasanje bi onda bilo odloženo odlukom o suspenziji biračkog prava, počev od dana uvođenja vanrednog stanja i to najviše dva puta po 90 dana, piše Blic.

List navodi, pozivajući se na stručnjake, da glasanje mogu da pomere samo prirodne katastrofe i rat.

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović kaže da epidemija virusa Covid-19 daje mogućnost odlaganja izbora ukoliko bi se uvelo vanredno stanje na državnoj teritoriji odlukom Narodne Skupštine zbog zarazne bolesti koja ugrožava građane.

„Po proglašenju takvog stanja mogla bi se doneti mera o ograničavanju, suspenziji i biračkog prava najduže dva puta po 90 dana“, kaže Orlović i dodaje da odluku o tome donosi Skupština Srbije ili zajednički predsednici Republike, Vlade i Narodne skupštine.

Prema njegovim rečima, pravno bi izbori bili odloženi počev od dana uvođenja vanrednog stanja i donošenja mere o suspenziji biračkog prava.

„Izbori bi bili odloženi ne zakonom, već odlukom – merom odstupanja od ljudskih prava kojom se suspenduje biračko pravo na 90 dana. Ako se okolnosti ne promene nabolje, ograničenje biračkog prava bi moglo da se produži za još 90 dana. Posle 180 dana, izbori bi morali da se održe“, rekao je Orlović.

Mađarska proglasila vanredno stanje

Mađarska vlada proglasila je vanredno stanje na celoj teritoriji zbog širenja korona virusa, saopštio je večeras šef kabineta premijera Mađarske Gergeli Guljas navodeći da je ta odluka doneta u skladu sa predlogom Ministarstva unutrašnjih poslova.

Doneta je i zabrana ulaska putnika iz Italije, Kine, Južne Koreje i Irana, osim za državljane Mađarske koji dolaze iz tih zemalja, a koji će morati da ostanu u izolaciji dve nedelje, prenosi MTI.

U tu svrhu, ponovo će biti uvedene granične kontrole na mađarskim šengenskim granicama sa Slovenijom i Austrijom, a svi vozovi, autobusi i letovi iz pomenutih zemalja biće podvrgnuti obnovljenim merama opšte granice, a planirano je i da se na granici Mađarske i Hrvatske uvedu pune granične kontrole.

Vlada planira i da uvede zabranu održavanja skupova sa više od 100 osoba, odnosno održavanja skupova na otvorenom sa više od 500 osoba.

Prema rečima Guljaša, sve te mere važiće do daljeg.

Kako je rekao, od četvrtka će biti zatvoreni i univerziteti, dok će škole za sada ostati otvorene jer, kako je rekao Guljaš virus ne pogađa toliko decu, a zatvaranje osnovnih škola moglo bi da uzrokuje gubitak cele godine.

Guljaš je dodao i da će epidemija uticati na ekonomiju, kao i da se većina zemalja bori trenutno da izbegne recesiju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.