Uloga vakcina u opstanku čovečanstva: Od krava… do Bila Gejtsa

Lako je zaboraviti šta znači vakcinacija u doba kad ne vladaju difterija, velike boginje ili dečja paraliza. Sada, kada je čovečanstvo zahvaćeno najvećom pandemijom u poslednjih sto godina, vakcina je ponovo jedna od najčešće pominjanih reči u javnosti. Dajemo istorijski pregled vakcinacije — od velikih boginja do korone i Bila Gejtsa.

Vekovima su zarazne bolesti bile nešto što je mučilo čovečanstvo, uterivalo mu strah u kosti i stvaralo neizvesnu budućnost. Sve to, promenile su vakcine.

Otkako je engleski seoski lekar Edvard Džener prvi put uspešno primenio postupak vakcinisanja i utemeljio imunologiju, vakcinaciju i prevenciju bolesti kao posebne medicinske discipline, čovečanstvo je lagano počelo da shvata da zarazne bolesti ne samo da mogu da se leče, nego i da se spreče. Više im nisu pridavana natprirodna svojstva, pa je veoma brzo zaboravljena stara baba, u srpskoj tradiciji nazivana „čuma“, koja prenosi kugu.

Uloga vakcina — od Dženera i velikih boginja do Gejtsa  
U prošlom veku zaboravljene su i neke veoma teške zarazne bolesti, iskorenjene zahvaljujući vakcinaciji. Poslednji slučaj difterije, teške zarazne bolesti, u Srbiji je zabeležen 1980, a dečje paralize 1996. godine.

Kada je 1972. u Jugoslaviji izbila epidemija velikih boginja, što je reditelj Goran Marković ovekovečio u filmu „Variola vera“, samo su dvojica lekara mogli da prepoznaju o kojoj bolesti se radi — profesor Miomir Kecmanović i docent Vojislav Šuvaković, koji su svojevremeno bili na specijalizaciji u Indiji i videli kako ta bolest izgleda.

Verovatno je i u Evropi retko ko mogao da je identifikuje, s obzirom da je na našem kontinentu, takođe, zahvaljujući vakcinaciji davno iskorenjena.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.