Redovni pregledi – pola zdravlja

Pravi pregled i pravi test u pravo vreme – najvažnije su stvari koje možemo da uradimo za svoje zdravlje.

Skriningom se na vreme mogu identifikovati razne bolesti poput raka ili dijabetesa, često pre nego što se uoče simptomi, a tada se bolesti lakše leče, a mnoge i izleče.

Koji bi test ili pregled trebalo uraditi – zavisi od godina starosti i faktora rizika. Saznajte više o redovnom pregledu ili skriningu od svog lekara i poštujte kada vam kaže za koje vreme treba da se javite na sledeći preventivni pregled.

Nabrajamo bolesti koje se mogu na vreme dijagnostikovati redovnim pregledima i skrininzima.

Rak dojke

Rano otkrivanje raka dojke u velikoj meri povećava šanse za izlečenje, jer se manji tumori lakše otklanjaju u početku, dok se rak ne proširi na limfne čvorove.

Sve žene starosti 50-70 treba redovno da se kontrolišu, a naročito one sa porodičnom istorijom. Mamografija se preporučuje na tri godine, ali to treba da odredi lekar.

Rak grlića materice

Grlić je deo materice koji se proteže u vaginalnoj duplji. Uporne infekcije humanim papilomom virusom (HPV) glavni su faktor rizika za rak grlića materice. Rak grlića materice jedan je od karcinoma koji se najbolje hirurški leče ako se otkrije na vreme, a obično sporo napreduje u početku.

Uzimanjem brisa ili biopsijom rak se može otkriti u početnom stadijumu, što je veoma važno. Rutinski pregledi su najefikasniji, a i vakcina pomaže u velikom broju slučajeva. Ipak se o svemu konsultujte sa ginekologom.

Osteoporoza i fraktura kostiju

Osteoporoza je stanje u kojem kosti postaju slabe i krhke. Uzrokovana je gubitkom koštane mase, što se ubrzava kod žena posle menopauze.

Moguće je i sprečavanje i lečenje osteoporoze redovnim posetama lekaru, merenjem gustine kostiju i pravovremenim uzimanjem određenih lekova.

Rak kože

Najopasniji oblik raka kože je maligni melanom. To je malignitet koji utiče na ćelije koje proizvode pigment u koži. Neki ljudi mogu da imaju genetsku faktor rizika za melanom, a rizik raste sa preteranim izlaganjem suncu, preteranim sunčanjem u solarijumu i opekotinama od sunca. Rano lečenje raka kože može da bude efikasan lek.

Lekari kažu da je važno da redovno proveravate svoju kožu i na vreme uočite nešto neobično (neobične fleke ili promene na madežima…). Lekar opšte prakse treba da pogleda svaku vašu neobičnost na koži, a ako treba, uputiće vas kožnom lekaru.

Visok krvni pritisak (hipertenzija)

Rizik od visokog krvnog pritiska povećava se sa godinama, telesnom težinom i naslednim osobinama.

Visoki krvni pritisak može da dovede do ozbiljnih komplikacija bez ikakvih prethodnih simptoma, uključujući i aneurizme. Međutim, visok krvni pritisak može da se leči kada se na vreme uoči i lekovima održava u dozvoljenim granicama.

Kada se posumnja na povišen krvni pritisak, što lekar može lako da uoči merenjem, a i sami pritisak možete kontrolisati aparatom za merenje – neophodno je utvrditi s lekarom terapiju i pridržavati je se.

Nivo holesterola

Visok nivo lošeg holesterola je glavni faktor rizika od razvoja ateroskleroze i sužavanja arterija. Vremenom može dovesti do srčanog udara i šloga. Promene u načinu života i lekovi mogu da smanje rizik od ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.

Određivanje nivoa holesterola vrši se običnom krvnom analizom i može se održavati ishranom i lekovima.

Dijabetes tipa 2

Veliki broj ljudi u svetu boluje od dijabetesa i još mnogi imaju uslove za nastajanje, a da nisu svesni toga. Dijabetes može dovesti do komplikacija kao što su bolesti srca i moždani udar, bolesti bubrega, slepilo od oštećenja mrežnjače i oštećenje nerava. Međutim, kada se pronađe rano, dijabetes može da se kontroliše dijetama, vežbanjem, smanjenjem težine i lekovima kada je to primereno, a rizici od komplikacija se smanjuju.

Nivo glukoze u krvi je test koji se najčešće koristi za skrining za dijabetes i predijabet.

Virus HIV

HIV je virus koji izaziva sidu. Nalazi se u krvi i drugim telesnim sekretima zaraženih pojedinaca, čak i kada ne postoje simptomi. Prenosi se od jedne osobe na drugu putem krvi ili telesnih tečnosti.

Još uvek ne postoji lek ili vakcina, ali rani tretman antivirusnim lekovima može da pomogne da se imuni sistem bori protiv virusa.

Pojedinci inficirani HIV-om mogu ostati bez simptoma mnogo godina. Jedini način da se sazna da li ste zaraženi jeste testiranje krvi. Ponekad treba ponoviti test da bi se utvrdili virusi.

Ako mislite da ste bili izloženi HIV virusu, pitajte svog lekara ili lekara za seksualno zdravlje o testovima.

Rak creva

Rak creva je treći najčešći rak u zapadnoevropskim zemljama. Uglavnom se rak debelog creva razvija iz polipa debelog creva – izraslina na unutrašnjoj površini debelog creva.

Od 2006. godine rak debelog creva se otkriva analizom uzoraka stolice. Lekar određuje ko bi trebalo da se testira na ovu vrstu raka. Za svakoga sa visokim rizikom, na primer, sa porodičnom istorijom raka creva, kolonoskopija može da bude dobra preventiva.

Glaukom

Glaukom je stanje koje može dovesti do slepila usled oštećenja optičkog nerva. Primarni glaukom otvorenog ugla je najčešći tip. Ovaj glaukom obično ne daje nikakve simptome sve dok se ne uoči oštećenje.

Važno je da imate redovne testove oka kod očnog lekara tako da se komplikacije mogu sprečiti.

Važnost skrininga

Biti proaktivan i razgovarati o skrining testovima sa svojim lekarom ima zdravstvenog smisla. Neki testovi treba da budu rutinski deo zdravstvene zaštite svake žene. Drugi testovi postaju manje ili više važni na osnovu rizika. Redovni pregledi i skrining neće uvek sprečiti bolest, ali mogu da identifikuju bolest dovoljno rano i daju najbolje šanse.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.