Šta je to stres i kako se izboriti sa njim

Pitanje: Često se osećam nervozno i ne znam kako da to na pravilan način podnesem. Ponekad i ne znam zašto se loše osećam. Šta da radim?
Odgovor: Učenje o tome kako savladati stres predstavlja bitan deo u samom savlađivanju. Najpre treba utvrditi razlog. Drugi korak je učenje kako da se izboriš sa stresom, a vežbanje je jedan od najboljih načina za to.
Ponekad su ljudi „jednostavno nervozni“, ali i sami ne znaju glavni razlog toga. Ne mogu da shvate zašto su anksiozni, lako podložni iritaciji, napeti ili tužni. Na kraju se može desiti da su uzrok naizgled male, ali konstantne količine stresa, a ne neki veliki stres.
Kada vam se nešto zaista loše desi, prijatelji i porodica su obično tu da vas podrže. Tada imate oduška, imate „ventil“; imate pravo da u takvim situacijama budete nesrećni. Ali svakodnevni stres – onaj koji ne bi trebalo da vas zabrinjava – može da odigra glavnu ulogu. I to negativnu.
Hronični stres je najteže pravilno proceniti, jer lekari ponekad olako prelaze preko pravog izvora emocionalnog stresa neke osobe, ili pak obraćaju pažnju isključivo na listu glavnih stresova.
Ono što je stresno za vas može da bude uživanje za druge ljude. Prepoznavanje onoga što je stresno može biti od velike pomoći. Čak iako ne možete izmeniti izvor stresa, možete izmeniti način na koji se osećate zbog toga.
Skriveni i neprepoznati, svakodnevni „sukobi“ mogu da dovedu da pravih fizičkih bolesti, uključujući glavobolje, bolove u leđima, čir na želucu, probleme sa srcem. Promene na zidovima krvnih sudova kao odgovor na stres mogu da dovedu do povećanja krvnog pritiska. Čak i depresija, predmenstrualni sindrom, anoreksija i bulimija su na neki način povezani sa stresom.
Jedan od najboljih načina za smanjenje stresa jesu vežbe. Kada bi se laboratorijski pacovi naglo suočili sa stresnim situacijama, broj otkucaja srca u minutu se povećava, a dolazi i do prilagođavanja krvnog pritiska. Istraživači su utvrdili da se nivo stresa smanjuje kada se pacovi stave na točak koji se okreće, odnosno kada se „bave“ fizičkom aktivnošću; smanjuje se broj otkucaja srca u minutu i pritisak pada. Aerobne vežbe pomažu ljudima sa povišenim krvnim pritiskom. Iako je uzrok stresa često mentalni, ovo su fizički problemi koje se mogu rešiti fizičkom aktivnošću.
Dakle, to je to. Vežbe mogu da umanje fizičku reakciju na stres. A na jedan način mogu da eliminišu i sam stres. Ne, neće promeniti vašeg muža, ni vaš posao, ni vašu decu. Neće učiniti da stres jednostavno nestane. Ali – mogu da promene vaš odnos prema određenim situacijama, koje neće više izgledati tako stresne.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.