Stres i hronična oboljenja

Konstantan stres koji se javlja usled svakodnevnog suočavanja sa hroničnim oboljenjem, poput multiple skleroze, vodi ka frustriranosti, besu, beznađu i na kraju ka depresiji. Ljudi koji pate od navedene bolesti posebno su izloženi riziku od psihičkih oboljenja, depresije pogotovo.
Kako biste se što bolje suočili sa oboljenjem od kog bolujete, najbitnije je najpre naučiti kako se uspešno nositi sa stresom. Najbolji početak je da prepoznate situacije i trenutke koji dovode do pojave stresa, jer ćete tek onda moći uspešno da se postavite i preduzmete neophodne mere kako biste taj stres smanjili i potencijalno potpuno iskorenili.
Upozoravajući znaci stresa
Kada nešto nije u redu, vaše telo je prvo koje će vam poslati znake upozorenja, bili oni fizičke, bihejviorističke ili emotivne prirode.
Fizički znaci upozorenja uključuju nepravilno držanje tela (tj. pogrbljenost), dlanove koji se konstantno znoje, hroničnu premorenost i gubitak ili dobijanje na kilaži.
Bihejvioristički znaci upozorenja uključuju previše burne reakcije kada za to nema razloga, impulsivno ponašanje, zloupotrebu alkohola i opijata, povlačenje u sebe i beg iz veze.
Emotivni znaci upozorenja uključuju bes, nemogućnost održavanja pažnje i koncentracije, preveliku zabrinutost, tugu i česte i iznenadne promene raspoloženja.
Šta učiniti kako biste smanjili stres?
Trudite se da budete što je moguće više pozitivni i održite taj stav.
Prihvatite dostojanstveno da postoje stvari na koje jednostavno ne možete uticati, niti ih držati pod kontrolom.
Budite preduzimljivi i predusretljivi, a ne agresivni. Pokušajte da što je više moguće iskazujete svoja osećanja, ističete svoja mišljenja ili verovanja umesto da se istog trenutka razbesnite, budete spremni za obračun, ili, još gore, ostanete pasivni.
Redovno se bavite umernim fizičkim aktivnostima, jer će dobra forma omogućiti vašem telu da se što bolje bori protiv stresa. Ipak, pre početka bilo kakvog programa, najpre se konsultujte sa vašim lekarom, kao i sa fitnes trenerom.
Hranite se zdravo, što više voća i povrća, a što manje masnog mesa. Jedite više puta dnevno u manjim količinama, i to dobro izbalansirane obroke.
Odmarajte se svakodnevno i spavajte dovoljno. Nemojte leći suviše kasno i ne menjajte dan za noć. Vašem telu je odmor preko potreban, kako bi se što pre i što bolje oporavilo od stresnih situacija i događaja kroz koje je prošlo u toku dana.
Nikako se nemojte oslanjati na alkohol, cigarete ili opijate kao sredstva koja će vam pomoći da umanjite stres. Ova sredstva samo prividno i privremeno stvaraju povoljan utisak, a u stvari deluju veoma nepovoljno na organizam i pospešuju sve ostale bolesti.