Smrtnost i hipotermija

Zima i hladnoća svuda u svetu donose velike probleme: nestašice struje, probleme sa grejanjem, neprohodne puteve, prelome i povrede ljudi od padova i ledenica, ali i hipotermiju – brzi pad telesne temperature – koja lako izaziva smrt.

U SAD-u sve više ljudi umire od hipotermije. Analiza je pokazala da su riziku najviše izložene starije osobe, mentalno bolesne osobe, zavisnici od alkohola ili droge i beskućnici.

Tokom snežnih oluja, vlada SAD-a obično brzo reaguje otvaranjem skloništa i javnih ustanova za ugrožene, mada izveštaj sugeriše da se zdravstveni organi, kao i organi vlasti, fokusiraju na najugroženije boljom komunikacijom, a samim tim i bržom intervencijom.

Hipotermija je od 2003. do 2013. godine u SAD-u usmrtila 13.400 osoba sa godišnjim rasponom od 0,3 do 0,5% na 100.000 ljudi. Osobe starije od 65 godina imale su veći rizik od smrti od hipotermije.Rezultati pokazuju da je smrtnost muškaraca starijih od 65 godina bila 1,8% na 100.000 ljudi, a žena 1,1%.

Rizik od hipotermije uvećan je kod starijih osoba zbog sporije cirkulacije krvi – pojedini delovi tela brzo se hlade na niskim temperaturama. U izveštaju se navodi da je 2014. godine bilo dosta slučajeva smrti izazvanih hipotermijom .

Navedeni su i neki konkretni slučajevi:

Pedesetdevetogodišnja žena pronađena je ispred svoje kuće, tri dana posle poslednjeg kontakta sa prijateljima. Živela je sama i imala nekoliko hroničnih bolesti. Istraga je utvrdila da je pala, povredila se i pošto nije mogla sama da ustane, tu je i ostala zamrznuta.

Čovek starosti 63 godine pronađen je u snegu na sportskom terenu. Živeo je sam, bolovao je od Parkinsonove bolesti, a članove porodice je ubeđivao da može sam da se brine o sebi. Međutim, komšije su primetile da često luta, a kada je pronađen, na sebi je imao samo farmerice, cipele, rukavice i majcu kratkih rukava.

Dvadesetpetogodišnji muškarac pronađen je smrznut nedaleko od svoje kuće. Prema medicinskom izveštaju, bio je potpuno zdrav, međutim nivo alkohola u krvi bio mu je tri puta veći od dozvoljenog.

Dve trećine ljudi koji su umrli od hipotermije u Viskonsinu bili su muškarci prosečne starosti 66 godina, a svaka peta osoba imala je veliki procenat alkohola u krvi. Procenjena prosečna temperatura u trenutku smrti bila je -14 stepeni Celzijusa.

Naučnici upozoravaju da duži boravak napolju tokom hladnog perioda lako dovodi do hipotermije, koja počinje pospanošću, zatim se manifestuje usporenim i nerazgovetnim govorom, sve slabijim pulsom, ubrzanim kratkim disanjem, usporenim pokretima tela i na kraju konfuzijom bez mogućnosti reakcije, pa dovodi do smrti.

Naučnici preporučuju da ljudi koji borave stalno napolju imaju na sebi slojevitu odeću i dobru zaštitu glave. Amerikancima se savetuje odlazak u tople sabirne centre. Nažalost, mnogo beskućnika nema pristup centrima, naročito noću, pa ostaje napolju po velikoj hladnoći.

Naučnici pozivaju sve ljude čiji su prijatelji ili rođaci bolesni, stari, zavisnici ili beskućnici – da stupe u kontakt sa njima, makar jednom dnevno, i provere da li su dobro, naročito u hladnim zimskim danima.

Napomena

Iako nam se čini da je zima prošla i da to nekom našem bližljem ne može da se desi, ipak treba razmisliti, pogotovu o starijim osobama u planinskim selima. Starije osobe i hronični bolesnici ili „pijanci“ mogu da se smrznu kada su sami ili posle pada i na „običnoj“ hladnoći, ili da im se ionako narušeno zdravlje iskomplikuje.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com